Uživala sam u sunčanju, a onda je nešto počelo da mi raste u oku: Devojci se čitav život okrenuo naglavačke kad je čula dijagnozu

Laura Kler je imala 26 godina kada je primetila blagu promenu boje i "neobičan" osećaj u očima. Nije mogla ni da zamisli da su ti simptomi znakovi opake bolesti.

Šta se dogodilo?

Sada u svojim srednjim tridesetim, australijska infulenserka ispričala je za FEMAIL da su prvi simptomi počeli dok je radila za računarom.

- Osećala sam kao da su mi oči upaljene i nisam mogla da shvatim šta se dešava. Izgledale su pomalo žućkasto, a stanje se pogoršalo tokom narednih nekoliko dana - navela je.

U početku je mislila da joj je zrnce prašine upalo u oko i da ga ne može izvaditi.

- Nikada ranije nisam iskusila ništa slično, pa sam odmah otišla kod lekara. Upala se smirila do trenutka kada sam stigla, ali sam želela da znam šta se dogodilo - objasnila je.

Laura priznaje da se nije preterano trudila da zaštiti oči dok je odrastala. Retko je nosila naočare za sunce ili kape dok je provodila vreme na suncu, u želji da dobije preplanuli ten.

- Mislim da je to bila mladalačka nepromišljenost. Više sam razmišljala o tome kako da potamnim nego o tome da zaštitim sebe - priznaje.

Pored sunčeve svetlosti, prekomerno izlaganje prašnjavim ili peskovitim uslovima takođe može doprineti povećanom riziku od ovog oboljenja.

Do kasnih dvadesetih godina, Laura je morala da nosi naočare stalno, jer joj izrasline nisu dozvoljavale da koristi kontaktna sočiva.

- Bilo je grozno, jer ne volim da nosim naočare. Neprijatne su mi na licu, ali ne mogu da vidim bez korektivnih sočiva - rekla je.

Borba

Gotovo deceniju Laura se borila sa simptomima najbolje što je mogla. Redovno je odlazila kod lekara, ali su je često ignorisali.

- Rečeno mi je da to nije ozbiljno i da bih mogla biti kandidat za operaciju tek kada se stanje pogorša. Pomirila sam se s tim da ću živeti s ovim stanjem - objasnila je.

Njeni simptomi su se pogoršavali tokom određenih aktivnosti, poput šetnje psa, boravka na vetru, izlaska na sunce bez naočara za sunce ili dugog vremena provedenog pred računarom.

Jedini način da se pterigijum ukloni je operacija, a lekari preporučuju da se obavi pre nego što izraslina pređe na rožnjaču i ugrozi vid.

- Odlučila sam da sama platim operaciju, jer su mi oči brzo propadale. Doktor mi je objasnio da ne mogu da uđem u javni zdravstveni sistem dok pterigijum ne stigne do zenice, a lista čekanja je bila duža od godinu dana - objasnila je.

Operacija uklanjanja izraslina na oba oka koštala ju je 7.000 dolara, a postoperativna nega obuhvatala je troškove steroidnih kapi i tri meseca pridržavanja protokola oporavka.

Laura priznaje da je bila prestravljena samom pomisli na operaciju, ali je znala da je to jedini način da trajno reši problem.

- Bilo je zastrašujuće, jer su oči ključne za sve što radimo. Sama pomisao da će ih neko dirati skalpelom bila mi je neprijatna. Međutim, bol koji sam osećala pre operacije bio je mnogo gori. Osećaj je bio kao da vam je pesak stalno u očima. Peklo je, slično kao kada vam krema za sunčanje slučajno uđe u oči - istakla je.

Operacija je prošla dobro, a Laura je imala podršku najbližih tokom procesa oporavka.

- Prošlo je oko šest nedelja od operacije i jedno oko mi se vraća u normalu. Dugo je bilo crveno i imala sam konce koji se sami razgrađuju, ali sada se konačno osećam kao ja. Ako primetite bilo šta čudno s očima, odmah posetite lekara i insistirajte na pregledu. Što ranije reagujete, to bolje - zaključila je.

(Kurir.rs/I.M.)

 Pogledajte koristan trik za nanošenje kreme za sunčanje deci: