Psiholog otkriva najvažnije osobine pravog prijatelja: Ako se ovako ponaša, nikada vas neće izdati!

Pomoću prijatelja upoznajemo svet oko nas kao deca, kasnije gradimo životne vrednosti, podršku, zajedno se smejemo, plačemo i prolazimo kroz raznorazne životne faze, objašnjava Irena Radić, psiholog i psihoanalitički psihoterapeut.

Razgovor, zagrljaj i savet

Ponekad muška i ženska prijateljstva opažamo kao drugačija, a razliku zapravo čini samo način ispoljavanja jedne iste potrebe.

– Obično kažemo da muškarci svoju pripadnost više ostvaruju kroz akciju, dok je ženama potrebnija emotivna razmena i podrška. Ali oba zadovoljavaju iste potrebe – da pripadamo i da budemo uvaženi.

A najveća vrednost prijateljstava je kada osetimo da je nekom zaista stalo do nas. Naša sagovornica ističe da u pravoj bliskosti podrška može da se oseti na različite načine.

– Emocionalna podrška se ostvaruje upravo kroz znanje da su prijatelji tu za tebe, čak i kad nisu fizički prisutni, da misle, brinu, vole, raduju se. Podrška može da bude vrlo konkretna: razgovor, zagrljaj, savet, pozajmica. Ali može da bude i potpuno apstraktna, kao neki deo nas koji zna da neko drugi brine i misli kad nam je emotivno teško. I od samog tog znanja bude lakše.

Često se pitamo i šta to čini dobrog prijatelja.

– U zdravim odnosima ljudi koji se svesno ili nesvesno biraju za emocionalnu podršku su oni koji umeju da slušaju, saosećaju, koji su intpektivni i koji „drže u umu“ naša dešavanja kroz zajedničku istoriju. Dobro je i da ne osuđuju i da ulivaju osećaj poverenja, a i humor je bonus, jer oraspoloži osobu u nevolji – zaključuje Radić.

Naravno, ističe ona, postoje i drugačija, toksična prijateljstva.

– Ona su bazirana na ponavljanju nekih nesvesnih toksičnih obrazaca iz ranijih razvojnih faza, recimo potrebe da udovoljimo roditelju da bismo bili voljeni ili ljubomore prema bratu ili sestri. U toksičnim prijateljstvima uparuju se ljudi koji zadovoljavaju jedni drugima ovakve potrebe. Uprkos destruktivnom karakteru ovakvih prijateljstava, učesnici tu ostaju jer im je takav odnos poznat iz prošlosti i ne znaju drugačije.

Toksična prijateljstva nas iscrpljuju
U toksičnim odnosima, navodi psiholog, nema napretka, česte su manipulacije, nejasna komunikacija.

– Ovde se često dešavaju ogovaranja, sabotiranja, prikrivanja i rivalizacije. Prepoznaćemo ih najpre po tome što ne možemo da budemo iskreni s tom osobom i što se često uhvatimo da sumnjamo u iskrenost njenih izjava i namera. Ovakva „prijateljstva“ na duže staze iscrpljuju i stvaraju osećaj negativnosti.

S prijateljima delimo razne životne trenutke, i lepe i manje lepe. Psiholog ističe da je možda ključna funkcija dobrog prijateljstva – pomoć u nevolji.

– Dobri prijatelji su zaista najznačajnija pomoć koju osoba može da dobije u svojim životnim bitkama. Njihova uloga tada je prvenstveno da slušaju i saosećaju. Tu su da budu podrška i da prizovu snage osobe u nevolji, da podsete osobu koliko je vredna i voljena.

Prijateljstva se tokom života menjaju. Drug iz vrtića može nam ostati prijatelj i do pozne životne dobi, a neka prijateljstva prerastemo i spontano se međusobno udaljimo.

– Od najranijih dana, negde od treće godine, deca stvaraju rudimentarne prijateljske odnose sa drugom decom. Deca već u vrtiću biraju najboljeg druga ili drugaricu. U osnovnoj školi postaju još više upućeni jedni na druge, a prijateljstva su tada postojanija i značajnija.

Najintenzivnija prijateljstva nastaju tokom puberteta, kada je, razvojno, socijalno okruženje najbitniji izvor podrške, ali i problema, kako navodi Radić.

– Adolescentima su najvažnija mišljenja, sudovi i odluke njihovih prijatelja. S obzirom na to da su i dalje jednom nogom deca, a drugom mladi odrasli, adolescenti većinom nisu u stanju da održe svoja prijateljstva konstantnim. Ovo može da bude veliki izvor frustracije, jer bi želeli da budu dobri prijatelji i da ih drugari vole, a ne znaju kako. Ipak, mnogi mladi ljudi su kadri da u ovom periodu održe prijateljstva uprkos izazovima i steknu prijatelje za ceo život.

Posebno pitanje je uloga društvenih mreža u prijateljstvima danas. Naša sagovornica ističe i prednosti i mane ovakvog vida povezivanja.

– Promena je ogromna. S jedne strane, društvene mreže predstavljaju važan izvor podrške i daju osećaj pripadnosti ljudima koji su imali problem da steknu prijatelje. Mnogi na mrežama nalaze istomišljenike i osećaju se manje usamljeno. Međutim, dubina kontakta uživo, zajednička iskustva, neverbalna komunikacija, dodir, sve ovo često nije moguće simulirati digitalno, a predstavlja fundamente prijateljstva.

Suština je u tome da mreže same po sebi nisu ni pozitivna ni negativna pojava, već je najbitnije da ih pametno iskoristimo kao zgodno sredstvo za ostvarivanje naših potreba, a ne kao zamenu za stvarne odnose.

– Problem nastaje kada se prijateljstvo sa socijalnih platformi pobrka sa pravim prijateljstvom i kada dođe do onoga što zovemo pseudobliskost. To su situacije kada neko time što uoči sličnosti kod osobe sa kojom se spojio na mreži, kreće prebrzo da oseća da su on i ta osoba bliski.

Dodatno, ljudi često mešaju prezentaciju osobe na mreži s pravom osobom.

– Ovo je čest slučaj kod adolescenata koji još uvek nemaju dovoljno životnog iskustva za ovako kompleksne procene. Iako su prijateljske grupe znatno šire posredstvom digitalnih komunikacija, odnosi su površniji, a često i neautentični. Društvene mreže, uz sve rizike koje nose, mogu biti dobro mesto za upoznavanje i komunikaciju, ali pravo druženje nema adekvatnu zamenu u digitalnom svetu.

I ako tragamo za novim prijateljstvima, i ako nastojimo da održimo i negujemo stara, pravilno je jasno – treba da razmišljamo o tome šta je potrebno našem prijatelju, baš toj konkretnoj osobi.

– Da li je mrzi da izađe zato što se ne oseća dobro u pogledu sebe, jer se recimo ugojila, nema novca ili slično? Ne treba osuđivati ljude, treba se truditi da razumemo njihove okolnosti pre nego što procenimo da greše.

Za kraj, Irena Radić ističe da je važno da se naši prijatelji osećaju lepo u odnosu.

– Ali, naravno, treba da se trudite da u tome budete iskreni i otvoreni. Često u praksi vidim isforsiranu pozitivnost na račun iskrenosti odnosa, ili ono suprotno, istresanje svih zamerki pod okriljem iskrenog odnosa. Ni jedno ni drugo nije konstruktivno. Trudite se da očuvate odnos, ali ne po cenu potpunog žrtvovanja otvorenosti. Naći ovu ravnotežu je ključ dugotrajnog prijateljstva.

Niko nije idealan

– Ništa nije crno-belo i nijedno prijateljstvo, ma kako snažno i zdravo bilo, nije isključivo i samo dobro. Ne treba očekivati od dobrog prijatelja da bude idealan, jer mi ljudi nismo idealni – zaključuje psiholog.

(Kurir.rs/Žena.rs/I.M.)

 Ovo je pravo kovid prijateljstvo: