Matične ćelije i genska terapija su budućnost

Ljudi odavno sanjaju o tome da pronađu načine da se izbore sa svim najtežim oboljenjima, onima koja svakoga dana odnesu veliki broj života širom sveta. Iako medicina napreduje iz dana u dan, i dalje ima mnogo bolesti pred kojima čovek ostaje nemoćan.

Međutim, veliku nadu da će takvo stanje moći da se promeni, i to u skorijoj budućnosti, dalo je otkriće matičnih ćelija. Zbog njihovog ogromnog značaja u medicini i još neslućenih mogućnosti primene u lečenju brojnih oboljenja, Dr Kurir je na ovogodišnjem, osmom po redu Jesenjem festivalu zdravlja u Domu sindikata u Beogradu održao tribinu koja je bila posvećena upravo njima.

Bila nam je velika čast da predavači koji su nama i brojnim posetiocima festivala govorili o matičnim ćelijama i njihovoj budućoj primeni budu dr Mima Fazlagić, ginekolog-akušer i direktor festivala, dr Bela Balint, načelnik Instituta za transfuziologiju i hemobiologiju na VMA i lekar koji je prvi izvršio terapiju matičnim ćelijama u našoj zemlji, kao i dr Sonja Pavlović, rukovodilac laboratorije za molekularnu hematologiju Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.

Matične ćelije predstavljaju temelj izgradnje celokupnog ljudskog organizma i slobodno može da se kaže da od njih nastaju sva tkiva, svi organi, to jest da od njih nastaje život. Dr Fazlagić je istakla da postoje tri izvora matičnih ćelija: embrion, krv iz pupčane vrpce i kostna srž i periferna krv odraslog čoveka.

- Matične ćelije iz krvi pupčanika su lako dostupne i pre svega etički neproblematične. Pre više od 30 godina otkriveno je da krv iz pupčanika ima iste hematopoetske ćelije kao i kostna srž, a već 1995. mogućnost prikupljanja i čuvanja te krvi daje šire mogućnosti transplantacije. Sada se krv iz pupčanika koristi za lečenje 85 oboljenja, a samo do 2008. urađeno je više od 15.000 transplantacija matičnim ćelijama iz krvi pupčanika. Naime, 2005. u toj krvi otkrivene su matične ćelije nalik embrionalnim i od tada počinje era regenerativne medicine. Ona zasad nije u potpunosti razvijena, ali očekuje se da će u budućnosti postojati tri ravnopravne komponente zdravstvene zaštite: lekovi, hirurgija i matične ćelije - istakla je dr Fazlagić.

Dr Bela Balint objasnio je da matične ćelije imaju tri veoma važne osobine.
- Osnovne karakteristike matičnih ćelija jesu da one mogu same da se obnavljaju, razmnožavaju i sazru u sve vrste krvnih, ali i drugih ćelija. Zbog tih osobina mogu da se koriste u lečenju brojnih oboljenja. Transplantacijom matičnih ćelija zapravo se obavlja zamena funkcionalno manje vrednih ćelija onima koje su zdrave. Matične ćelije mogu da obezbede rekonstrukciju koštane srži, što je i osnov za njihovu transplantaciju. Za transplantaciju one se najčešće i uzimaju iz koštane srži, ali i iz krvi - rekao je dr Balint.

Prema njegovim rečima, veliki izazov na polju regenerativne medicine je upotreba matičnih ćelija u toku kardiovaskularne intervencije.
- Ova procedura prvi put je izvedena 2006. na VMA. Matične ćelije iz koštane srži bolesnika prvo su prečišćavane dok je trajala operacija, a potom su direktno ubrizgavane u mesto koje je bilo zahvaćeno infarktom - istakao je naš veliki stručnjak, a posetioci tribine imali su priliku da na video-bimu vide kako je taj zahvat izgledao.