SAVET: Mladi sve ugroženiji od srčanog udara

Svakodnevica nam je takva da smo stalno zabrinuti, nervozni, uvek u žurbi i pod konstantnim stresom! Pored toga, nezdrave životne navike koje podrazumevaju konzumiranje alkohola, pušenje, neredovnu i nepravilnu ishranu i smanjenu fizičku aktivnost čine da svesno ugrožavamo sopstveno zdravlje. Zbog takvog stanja i ne treba da nas čudi podatak da u našoj zemlji svakih petnaest minuta neko umre od posledica kardiovaskularnih oboljenja.

Na ovu zabrinjavajuću činjenicu čitaoce Dr Kurira upozorio je dr Milan Nedeljković, naš eminentni kardiolog-internista i profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, koji je rekao da je u poslednje vreme zabeleženo da sve mlađe naraštaje pogađa akutni infarkt miokarda.

- Srčani udar je sve učestalija bolest koja neretko predstavlja faktor rizika za mlade generacije. Ljudi misle da su zdravi, nemaju nikakve simptome i testovi ništa ne pokazuju, a onda se čovek iznervira, zbog čega dolazi do kontrakcije mišićnog dela srca i zapušenja krvnog suda - istakao je dr Nedeljković.

Prema njegovim rečima, stanje na koje posebno treba obratiti pažnju jeste ateroskleroza, koja predstavlja proces starenja krvnih sudova, koji je normalan i oučljiv i kod tek rođenih beba.

- Već u prvim danima života kod novorođenčeta može da se vidi deo naslaga na krvnim sudovima. Tad se primećuje da je proces takozvane aterogeneze ili starenja krvnih sudova u stvari počeo. Smatra se da je čovek star onoliko koliko ima tih zadebljalih naslaga. On može kalendarski da ima 25 godina, a da stanje njegovih krvnih sudova bude takvo da odgovara osobi od 45 godina - objasnio je dr Nedeljković i naglasio da su genetika i način života glavna predispozicija za nastanak kardiovaskularnih oboljenja i problema.

Stres i nervoza glavni su faktor rizika za koronarne bolesti i ubrzano napredovanje ateroskleroze, koja utiče na povećanje krvnog pritiska za čak četiri puta. On dalje utiče na pojavu infarkta, a stres dodatno povećava i holesterol i šećer, kao i ubrzano lučenje hormona štitne žlezde.

- Potrebno je na osnovu neinvazivnog testa, kao što je multislajs skener, odrediti nivo kalcijuma u organizmu, odnosno kalcijum-skorina u krvnim sudovima srca. Čim osetite zamor, malaksalost, gušenje, glavobolju, bolove u grudima, nelagodnosti u stomaku neophodno je da hitno posetite lekara - objasnio je naš stručnjak i naglasio da se pod dobrom prevencijom podrazumeva pravilan način ishrane, izbegavati nerviranje na prvom mestu i uzimanje odgovarajućih lekova i dijetetskih proizvoda da bi se usporila ateroskleroza.

Na kraju, dr Nedeljković je istakao da fizička opterećenja i kod zdravih osoba treba da budu usklađena s godinama i psihičkim stanjem i da ona nipošto ne smeju biti napor, već zadovoljstvo i relaksacija.