Nepredvidiva bolest s više od hiljadu lica

Jedno od najčešćih i najtežih neuroloških oboljenja jeste multipla skleroza (MS), autoimuna bolest koja prvenstveno napada mozak i kičmenu moždinu. U zavisnosti od oblika i težine, pacijenti mogu imati ozbiljne probleme prilikom kretanja, što se u velikoj meri odražava na njihov život. Iako se stručnjaci u svetu godinama trude, zasad nije pronađen lek za ovu bolest.

Profesor dr Jelena Drulović, neurolog u Kliničkom centru Srbije, objasnila je za Dr Kurir kako MS nastaje, kad se najčešće javlja i na koji način se primenjuje terapija kako bi se to oboljenje držalo pod kontrolom.

- Multipla skleroza je jedan od najčešćih neuroloških uzroka invaliditeta i posebno je problematična jer se javlja u najproduktivnijem životnom dobu, između 20. i 40. godine. Osim toga, bolest je češća kod žena nego kod muškaraca. Tegobe kod pacijenata se različito ispoljavaju. S jedne strane, postoje izuzetno teške forme bolesti koje ljude za samo godinu dana dovedu do invalidskih kolica ili kreveta, dok, s druge strane, postoje vrlo blage forme, benigne, kod kojih pacijenti povremeno imaju smetnje, ali nesmetano funkcionišu - istakla je Drulovićeva i dodala da se Srbija ubraja u zemlje s visokom rasprostranjenošću ovog oboljenja.

Prema njenim rečima, u našoj zemlji od MS boluje oko 5.000 osoba, a trećina njih ima benignu formu bolesti. Multipla skleroza se različito ispoljava, a doktorka upozorava da čim pacijent primeti oseti neku tegobu, mora odmah da se javi lekaru.

- Simptomi koji ukazuju na ovu bolest jesu oslabljen vid, pojavljivanje duplih slika, vrtoglavica, nespretnost pri hodu, nespretnost u rukama, problemi s erekcijom i smanjenje libida, kao i trnjanje u svim delovima tela, pa čak i u predelu lica. S obzirom na to da bolest može zahvatiti bilo koji segment mozga i kičmene moždine, može dovesti i do takozvanih kognitivnih smetnji, odnosno do poremećaja pamćenja i slabljenja pažnje. Čim osoba primeti neku od ovih tegoba, odmah mora da se javi lekaru, pa zatim i neurologu - naglasila je sagovornica Dr Kurira.

Nabrojani simptomi, osim na ovo oboljenje, mogu da ukažu i na neke druge neurološke bolesti, pa specijalista mora da uradi sve testove kako ne bi došlo do greške prilikom postavljanja dijagnoze. Tek kad sa sigurnošću utvrdi da je reč o MS, doktor dijagnozu treba da saopšti pacijentu. S obzirom na to da se radi o teškoj bolesti, lekar mora biti veoma taktičan i pažljiv.

- Kad lekari saopštavaju pacijentu dijagnozu, neophodno je da to urade na najoprezniji način. Moraju da predoče osobi sve o bolesti i terapiji, da objasne koliko je važno da se leče i sarađuju, kao i da ih edukuju o svemu što bolest može da prati. Takođe, to treba da urade i sa članovima pacijentove porodice - objasnila je Drulovićeva i dodala da, osim lekara, važnu ulogu u edukovanju pacijenata imaju i medicinske sestre.