Redovan unos ovih namirnica i nedovoljno kretanje kod mališana izazivaju gojaznost i zdravstvene probleme, pa je veoma važno prilagoditi im ishranu

Praznici svake godine donose niz zadovoljstava i mnogobrojne gozbe, pa je hrana prva na spisku kada se prave planovi proslave. Iako se većina roditelja i u tom periodu trudi da deci ponudi balansiranu ishranu, ta ravnoteža se uglavnom naruši tokom praznika. Tada je gotovo nemoguće odoleti proizvodima koji sadrže mnogo šećera i masti, a čak se ni slatkiši koje vi pripremate ne razlikuju mnogo kada je reč o količini tih sastojaka.

Međutim, treba imati u vidu da to može da bude veoma loše po zdravlje mališana i zato je neophodno voditi računa o kvalitetu hrane i meri u kojoj im se servira.

- Ugljeni hidrati uneti hranom u sistemu za varenje pretvaraju se u glukozu, koja ide u krv i organizmu služi kao gorivo. Međutim, redovan unos slatkiša i nedovoljno kretanje neminovno dovode do pojave gojaznosti, pa i težih poremećaja, poput dijabetesa tipa II i kardiovaskularnih oboljenja. Slatkiši su bogati energijom, ali siromašni vitaminima i mineralima, štetno deluju na kosti i zube, kao i na crevnu floru - rekla je za Dr Kurir prim dr Jasminka Komnenović, pedijatar nutricionista.

Prema njenim rečima, još jedna karakteristika slatkih namirnica jeste da naglo povećavaju nivo šećera u krvi, a zatim ga naglo obaraju, čime raste želja za njihovim konzumiranjem, a smanjuje se apetit za drugu hranu.

- Slatkiše ipak nikako ne treba zabraniti jer tada postaju „zabranjeno voće“ i dete će koristiti svaku priliku da ih uzme umesto druge hrane. Zato je preporuka da roditelji slatkiše kombinuju s hranom bogatom vlaknima, koja smanjuje iskoristivost šećera. U takvu hranu spadaju mahunarke, salate, kuvano povrće i prirodni sokovi.

Najbolje je da ih mališani konzumiraju posle obroka, a ne kao užinu - istakla je dr Komnenović i dodala deca od godinu dana mogu da jedu većinu hrane za odrasle, ali treba ih poštedeti masnih namirnica, posebno majoneza, soseva i masnog svinjskog mesa.