Pauza između kontrakcija nije bilo. Znala sam da je kraj blizu. Nisam gubila nadu, ali sam u dubini duše znala da gubim bebu


UPOZORENJE: Tekst i fotografije koje su pred vama mogu biti veoma uznemirujuće i potresne. Ovu priču objavljujemo zbog sve većeg broja žena koje prolaze kroz pakao spontanih pobačaja i pritom se osećaju izolovano, zbunjeno i usamljeno. Nadamo se da će ovo svedočenje jedne od tih žena da podigne svest i uteši one kojima je to potrebno.

Tridesetogodišnja Aleksis Frec je u 19. nedelji trudnoće počela da krvari. Uputila se ka bolnici da se uveri da je sve u redu. Kada je stigla, osetila je bolove u stomaku. Medicinska sestra joj je donela tri čaše vode i rekla da se pripremi za ultrazvuk.

"Smestila sam se u krevet i upalila TV. Nakon nekoliko minuta osetila sam probadajuću bol i znala sam da se porađam."

Medicinske sestre su je ipak povele na ultrazvučni pregled. Ultrazvuk je registrovao otkucaje srca, ali je Aleksis po odlasku u toalet shvatila da i dalje krvari, a i kontrakcije su bile intenzivnije. Ona je već dva puta rađala i ima dve devojčice, tako da je znala šta se dešava.

"Pauza između kontrakcija nije bilo. Znala sam da je kraj blizu. Nisam gubila nadu, ali sam u dubini duše znala da gubim bebu."

Doktorka joj je rekla da će morati da rodi bebu.

"To je bio prvi put da ga je neko nazvao bebom. Počela sam da se raspitujem za sve opcije, ali vodenjak mi je ubrzo pukao i sve je bilo prepušteno prirodi. Ne sećam se kada je počeo porođaj, nakon samo nekoliko napinjanja, njegovo majušno telo je izašlo napolje."

Mališana su vrlo brzo predali u ruke majci.

"Uzela sam ga u naručje i plakala sam kao nikada do tada. Bio je tako savršen, potpuno formiran i sve je bilo na svom mestu. Mogla sam da vidim kako njegovo srce kuca u malenim grudima. Muž i ja smo ga naizmenično držali i plakali nad njim, shvatajući koliko je savršen naš maleni sin."

Njen muž Džošua odlučio je da sve to zabeleži fotoaparatom.

"Drago mi je da je Džošua zabeležio taj trenutak. U početku nisam želela te fotografije, ali sada su one jedina uspomena. Ne razumem zašto ga je Bog uzeo, ali znam da je u svom kratkom životu od samo nekoliko minuta Valter dirnuo mnogo više života nego što bih ja ikada mogla da zamislim. Još uvek sam u šoku koliko ljudi je dotakla ova priča i koliko su fotografije komentarisane", dodala je, za kraj svoje životne drame, ova mlada žena.

Ispovest i fotografije spontanog pobačaja otvorile su mnogo diskusija na tu temu, a Aleksis je dobila ogromnu podršku da prebrodi sve ovo što ju je snašlo u životu.