BLIZANCI EKSPERIMENTIŠU: Jedan ne jede šećer, a drugi mast, rezultat će vas iznenaditi

Nakon što su pre 11 godina postali lekari, obojica su dobijali i gubili na težini. U svojoj najmršavijoj fazi, Aleksander je imao 60 kilograma, što je malo za nekoga ko je visok 182 centimetra, a u najdebljoj je dostigao čak 110 kilograma.

Danas imaju po 35 godina i mnogo vole da jedu, pa moraju strogo da paze da se ne ugoje. Iako su studirali medicinu, nisu mnogo znali o zdravoj ishrani i koji je najbolji način da izgube na težini. Godinama se smatralo da su masti odgovorne za višak kilograma. Ako želite da smršate, treba da smanjite unos masti. U međuvremenu, nametnula se druga teorija, prema kojoj je najbolje da se odreknete ugljenih hidrata, uključujući i šećer, otrovni sastojak koji goji i negativno utiče na zdravlje. U okviru eksperimenta za “BBC Horajzon”, Aleksander i Kris su se podvrgli različitim režimima ishrane: Aleksander je smanjio unos ugljenih hidrata (potpuno se odrekao šećera), dok je Kris prešao na ishranu koja podrazumeva nizak unos masti.

Jednojajčani blizanci imaju potpuno iste gene, pa su zbog toga Aleksandar i Kris bili veoma pogodni za eksperimente. Bilo je jasno da će svaka uočena promena biti rezultat načina ishrane, a ne genetike. Uverenje da ugljeni hidrati povećavaju šećer u krvi i stimulišu organizam da proizvodi insulin, hormon neophodan za smanjenje šećera u krvi, govori u prilog tzv. “low-carb” dijeta.

Međutim, insulin ima još jedno svojstvo - reč je o hormonu rasta, pod čijim se uticajem šećer u organizmu pretvara u masti koje se teško iskorišćavaju kao izvor energije. Ovo dovodi do tzv. metaboličkog sindroma, kombinacije gojaznosti u predelu stomaka, visokog krvnog pritiska i povišenog holesterola i drugih masti u krvi. Posledica je povećanje rizika od dijabetesa tipa 2, srčanih boleti, moždanog udara, raka i drugih teških bolesti.

Ugledni naučnici tvrde da je takoreći nemoguće da se ugojite ako se odreknete ugljenih hidrata (a time smanjite i nivo insulina). Rezultati eksperimenta u kome su učestvovali Aleksander i Kris pokazuju, međutim, da stvari nisu tako jednostavne. Obojica su izgubili na težini, ali drugi rezultati nisu bili očekivani.

Mršavite, ali vaš mozak sporije radi

Kada se podvrgnete strogoj “low-carb” dijeti, organizam počinje da proizvodi ketone, koji funkcionišu kao gorivo za mozak, koji ne može da iskoristi masti.

“Ali, oni nisu najbolja hrana za mozak”, objašnjava Aleksander. “Dok sam bio na dijeti, glad mi, doduše, nije odvraćala pažnju, ali mi je mozak radio usporeno i ograničeno. To je bio najočigledniji nedostak u takmičenju s Krisom.”

Dijeta se odrazila i na Aleksanderove fizičke sposobnosti. Kris je bio bolji u svim testovima. Mada je brže gubio kilograme od Krisa, u sve je morao da uloži više napora. Eksperiment je pokazao da možete da smršate ako se odreknete ugljenih hidrata, ali da to ne mora da bude dobro za vas. Možete da oslabite i ako smanjite unos masti, ali na duži rok, neredovan unos masti takođe može da izazove negativne posledice po zdravlje. Najzanimljivije saznanje do koga su došli Aleksander i Kris jeste da zapravo postavljamo pogrešno pitanje: Umesto da pitate: “šta je gore - masti ili šećeri?”, treba da pitate koja hrana utiče na to da se većina nas goji i zašto?

Ono što stvara zavisnost je zapravo kombinacija masti i šećera. Ugledni naučnici sa kojima su blizanci razgovarali otkrivaju da kombinacija masti i šećera (npr. u mlečnoj čokoladi ili sladoledu) slično utiče na mozak kao kokain. Izbacite jedno, i vaš sladoled će biti manje ukusan i neće stvarati zavisnost. A biće i manje kaloričan. Kakav se zaključak može izvući iz svega ovoga? Ako želite da smršate, mnogo je lakše da izbegavate prerađenu hranu sa sadržajem šećera i masti. Ovi proizvodi deluju na mozak potpuno drugačije nego prirodne namirnice, pa ćete se teško odupreti želji da pojedete previše.