Uslovi za lečenje bubrežnih bolesnika u našoj zemlji veoma su loši, a naročito je teško onima koji moraju na dijalizu, kaže predsednik Saveza organizacija bubrežnih invalida

Brojne bolesti bubrega ne moraju biti praćene bilo kakvim simptomima, međutim, ukoliko se neki jave, poput bolova u predelu bešike ili bubrega, promena boje urina, kao i ako dođe do smetnji prilikom mokrenja, potrebno je odmah reagovati jer zapostavljanje ovih simptoma može dovesti do komplikacija i teških posledica po čitav organizam.

U Srbiji trenutno nekoliko hiljada ljudi boluje od bubrežnih bolesti i veliki broj njih će u nekom trenutku započeti lečenje dijalizom. Na redovnom programu te terapije nalazi se preko 4.500 pacijenata, a svi oni nose osnovnu dijagnozu - termalna bubrežna insuficijencija.

Nikola Gruber, predsednik Saveza organizacija bubrežnih invalida, kaže da postoje brojni problemi sa kojima se bubrežni bolesnici u Srbiji suočavaju, a oni su u vezi sa dijalizom, transplantacijom bubrega i nabavkom lekova za pacijente na dijalizi.

- Veoma su loši uslovi u kojima se dijaliza obavlja, a problem je prvenstveno u nedostatku kapaciteta, odnosno u prebukiranosti centara za dijalizu. Zbog toga se dijaliza u mnogim centrima radi u tri smene, a ponekad se i njeno trajanje skraćuje na manje od četiri sata, a upravo toliko je potrebno za kvalitetnu terapiju - ističe Gruber i dodaje da, pored toga, ljudi nemaju ni dovoljno razvijenu svest o zaveštanju i doniranju organa.

Kada su lekovi u pitanju, Gruber navodi da je na našem tržištu veliki problem nedostatak lekova, i to onih najneophodnijih koje svaki pacijent na dijalizi mora da prima. Oni su prestali da se proizvode i prodaju, a iz nekog razloga se ni ne uvoze.

Razlozi za nastajanje bubrežnih oboljenja su različiti, a u našoj zemlji najveći broj pacijenata oboleo je od endemske nefropatije - bolesti koja je česta u određenim oblastima, u okolini Loznice, slivu Morave i Braničevskom kraju.

- Značajan je i broj pacijenata kojima su bubrezi otkazali kao posledica upalnih procesa na bubrezima, ali do toga dovode i druge bolesti kao što su dijabetes, policistična bolest bubrega, koja je nasledna, permanentno visok krvni pritisak, infekcije urinarnog trakta, koje se adekvatno i na vreme ne saniraju, tuberkuloza bubrega i razni tumori bubrega - objašnjava Gruber i navodi da su rizične grupe pre svega dijabetičari sa neregulisanim nivoom šećera u krvi, osobe koje više godina pate od povišenog krvnog pritiska i svi oni koji na vreme ne leče i ne saniraju teže infekcije urinarnog trakta.

bubreg-vodacasa-vode.jpg
Beta 


O presađivanju bubrega

• do 1986. godišnje se radilo između 45 i 55 presađivanja bubrega u Centru za transplantaciju KCS
• u Srbiji je potrebno oko 200 transplantacija bubrega godišnje, ali takav program nije moguće uraditi jer nema odgovarajućih donora
• u Evropi je prošle godine urađeno više od 21.000 transplantacija
• mogućnost zaveštanja ljudskih organa od 2003. postoji i u Srbiji. Osobe koje su voljne da za života daju saglasnost da se njihovi organi nakon smrti mogu upotrebiti za transplantaciju dobijaju donorsku karticu - dokument kojim se potvrđuje saglasnost
• praksa je pokazala da je, da bi se od pokojnika uzeo organ za presađivanje, potrebna saglasnost najbližih, koji se teško odlučuju na takav korak. Lekari kažu da je to najteži deo posla


„Za svaku čašu vode bubreg kaže hvala!“

Savez organizacija bubrežnih invalida Republike Srbije 13. marta je obeležio Svetski dan bubrega akcijom u „Delta sitiju“, gde su članovi ovog saveza posluživali prolaznike vodom u skladu sa ovogodišnjim sloganom: „Za svaku čašu vode bubreg kaže hvala“. Akcija je organizovana kako bi se ukazalo na značaj bubrežne funkcije, kao i na to koliko treba voditi računa o njihovom zdravlju s obzirom na to da su to vitalni organi zaduženi za uklanjanje viška tečnosti iz tela i imaju važnu ulogu u regulaciji pritiska, proizvodnji crvenih krvnih zrnaca, razgradnji određenih belančevina i održavanju čvrstine kostiju.
Pored toga, organizatori ove akcije želeli su i da utiču na podizanje svesti javnosti o potrebama bubrežnih bolesnika i problemima sa kojima se oni svakodnevno suočavaju.
- Neki pacijenti se zbog prebukiranosti šalju u centre koji su i po dva sata udaljeni od mesta njihovog boravka, što je zaista naporno za ljude narušenog zdravlja. Dešava se i da je usled prebukiranosti nemoguće propisano razdvajanje pozitivnih i negativnih pacijenata, što dovodi do širenja infekcija - ističe Gruber.