Iako se mame i bake takmiče koja će više i lepše ofarbati jaja, pa ih je zbog toga u velikom broju na trpezi po nekoliko dana zaredom, nutricionisti podsećaju da nikako ne treba preterivati s njihovim unosom

Veliki hrišćanski praznik Uskrs uvek se obeležava uz mnogo kuvanih jaja na trpezi. Svi se takmiče u ukrašavanju, pa mnoge domaćice ofarbaju i po 100 komada, koja se jedu više dana, a često i tokom sva tri obroka. Međutim, nutricionista Branka Mirković ističe da, iako jaja sadrže mnogo neophodnih vitamina i minerala, dnevno u organizam ne treba unositi više od dva.

- Konzumiranje jaja mora biti umereno, ali nikako ih ne treba izbegavati. Naime, dva jajeta dnevno mogu u potpunosti da zamene jednu šniclu jer su odličan, ali i jeftin izvor visokokvalitetnih proteina - onih koji su mera nutricionistima za vrednovanje svih drugih proteina. Ta namirnica sadrži sve važne amino-kiseline, koje telo samo ne može da stvori, i to u pravim odnosima, kakvi su neophodni ljudskom telu. Jaja su sastavljena od proteina i masti i skoro da nemaju ugljenih hidrata, pa ne podižu nivo glukoze u krvi - objašnjava Mirkovićeva i savetuje da tokom uskršnjih praznika posebno treba voditi računa o ishrani.

- Iako je Uskrs pravi izazov da se pojede veća količina jaja, umerenost je odlika tog duhovnog praznika. Posebno je važno da, ukoliko je neko postio pre Uskrsa, obavezno bude umeren u konzumiranju svih vrsta namirnica. U tim slučajevima preporučljivo je pojesti jedno-dva jaja, a ostalima se ritualno kuckati - kaže sagovornica Dr Kurira.

Treba naglasiti da jaja sadrže i mnogo holesterola, čak oko 190 miligrama u velikom žumancetu, međutim, Mirkovićeva ističe da je mnogim istraživanjima potvrđeno da zasićene masti, a ne holesterol, najviše utiču na njegovu pojavu u krvi. Prema tome, sasvim je u redu, čak neophodno, unositi u organizam umerenu količinu jaja.

- Nedeljno se može unositi četiri-pet jaja, odnosno žumanceta, dok belance može da se konzumira u neograničenim količinama jer ne sadrži holesterol. Žumanca su prirodno bogata vitaminom D, koji ljudi inače ne unose u dovoljnoj meri, a koji telu pomaže kod apsorpcije kalcijuma i odličan je izvor vitamina K, potrebnog za izgradnju kostiju. Takođe, puna su takozvanih luteina i zeaksantina, koji štite i pomažu kod degeneracije žute mrlje - glavnog uzročnika slepila, a sadrže i holin, koji poboljšava pamćenje, pogotovo u starijoj dobi. Zbog toga se ljudima u tom periodu života preporučuje umereno konzumiranje jaja - naglašava nutricionistkinja.

vaskrs-uskrs-jaja-farbana-jaja.jpg
Shutterstock 

Pravilno čuvajte jaja

Neoljuštena ispravna dan-dva

Veliki broj skuvanih i ofarbanih jaja neophodno je čuvati na adekvatan način. Branka Mirković upozorava da bi trebalo voditi računa kako prilikom kupovine jaja, tako i prilikom njihovog odlaganja.

- Kuvana jaja treba držati u frižideru najduže dan-dva, ali ukoliko su oljuštena i zavijena u foliju, mogu se čuvati do četiri dana. Kad se farbaju, važno je koristiti proverene, jestive boje na kojima je naznačena deklaracija. Važno je i kupovati ih čista i okrenuta vrhom nadole. Najsigurnije je da budu u kartonskoj ambalaži s naznačenim rokom i u frižideru. Uvek ih treba oprati pre upotrebe, a ruke posle razbijanja njihove ljuske. Preporučuje se da se u frižideru čuvaju u originalnoj kartonskoj ambalaži i na staklenim policama, a ne u pregradama za jaja - savetuje Mirkovićeva i dodaje da bela jaja nisu manje kvalitetna od žutih, jer boja zavisi od vrste koka.