Dr Olivera Jovanov objašnjava da je preosetljivost mališana uzrasta do tri godine na pojedine namirnice veoma česta pojava, kao i da je zbog toga posebno važno prilagoditi njihovu ishranu

Reakcije na alergene hrane relativno su česte u dečjem dobu. Prema rečima dr Olivere Jovanov, pedijatra, otprilike šest do osam odsto mališana uzrasta do tri godine ima dijagnostikovanu alergiju na neku prehrambenu namirnicu, a te preosetljivosti na pojedine sastojke uglavnom su posredovane posebnim tipom takozvanih IgE antitela.

- Sistem za varenje beba i dece je mlad, on tek „uči“ da razlikuje strano od domaćeg, kao i štetne materije od bezopasnih. Nezreo imunološki sistem sklon je da pravi greške i da korisne materije kao što je hrana prepozna kao opasne. Shodno tome, pokreće se čitav niz obrambenih reakcija, koje mogu da dovedu do oštećenja organizma. Na sreću, kako deca rastu, sazreva i limfno tkivo creva i sluzokožne barijere, pa se alergije na hranu uglavnom prerastu do školske dobi - objašnjava dr Jovanov i dodaje da u ispoljavanju alergije, sem okoline, ulogu ima i nasleđe.

Deca čiji su roditelji atopičari, odnosno imaju naslednu sklonost ka alergijama, imaju veće šanse da se suoče sa istim problemom, pa zato kod njih treba obratiti posebnu pažnju na ishranu.

- Atopija je nasledna sklonost da se na supstance iz okruženja odreaguje stvaranjem IgE antitela, odnosno alergijom, a obično se ispoljava kao astma, alergijski rinitis ili ekcem. Intolerancije i alergije na hranu su relativno česti problemi i najčešće se srećemo sa celijakijom, odnosno netolerancijom organizma na gluten, intolerancijom na proteine kravljeg mleka, kao i na laktozu, a ukoliko je dete na veštačkoj ishrani, treba uvesti adekvatnu formulu - naglašava pedijatar.

Posebno je važno relevantno potvrditi postojanje alergije kod deteta da bi se reklo da je ono preosetljivo na neku namirnicu.

- U dijagnostici je najvažnija dobro uzeta anamneza, koja podrazumeva podatke o alergijama u porodici, kao i povezanost reakcije sa uzimanjem određene hrane. Roditelji treba da obrate posebnu pažnju na tu vezu, pa čak i da vode dnevnik šta je dete jelo - kaže dr Jovanov.

Oprez
ANAFILAKTIČKI ŠOK ZAHTEVA HITNU POMOĆ

Dr Olivera Jovanov, pedijatar, naglasila je da retko može nastati najteži oblik alergijske reakcije, takozvani anafilaktički šok, koji zahteva urgentnu terapiju i lekarsku pomoć.

- Te reakcije obično se primećuju nakon nekoliko minuta od konzumiranja hrane na koju je dete alergično, a gotovo uvek u roku od jednog sata. Najčešće se prvi simptomi i znaci javljaju na delovima sistema koji je prvi bio u kontaktu sa hranom. Tako se vide reakcije oko usta, poput otoka usana i crvenila, da bi zatim bio zahvaćen probavni sistem, koža, a na kraju i disajni sistem - objasnila je dr Jovanov.

Prepoznajte znake osetljivosti

- promene na koži, kao što su crveni pečati koji veoma svrbe - urtikarija ili ekcem
- problemi sa disajnim sistemom, poput otežanog disanja, curenja sekreta iz nosa, kašlja, kijanja
- teškoće sa probavnim sistemom, kao što su bolovi u stomaku, proliv, povraćanje, gubitak telesne težine ili loše napredovanje bebe