Među brojnim namirnicama koje imaju blagotvorno dejstvo na organizam posebno se izdvaja ova vrsta orašastih plodova bogata mineralima, vitaminom E i mononezasićenim mastima

U prirodi postoji veliki broj namirnica koje imaju veoma blagotvorno dejstvo na organizam, a jedna od njih jeste i badem. Ta vrsta orašastog ploda predstavlja pravo blago jer ne samo da pomaže u suzbijanju apetita i smanjivanju masnih naslaga već štiti i srce i tako predstavlja lekoviti zalogaj, koji može da spreči pojavu nekih od najozbiljnijih kardiovaskularnih oboljenja. Ono što je posebno važno naglasiti jeste da je dovoljno pojesti samo šaku te namirnice dnevno da bi ona imala lekovito dejstvo na organizam.

Bademi su bogati blagotvornim mononezasićenim mastima i vitaminom E koji štiti telo od štetnog UV zračenja i Alchajmerove bolesti. Takođe, osobama kojima preti dijabetes dnevno konzumiranje badema može da izbalansira količinu glukoze u krvi. Uz sve to, ta namirnica je puna minerala, među kojima je i mangan, a koji je važan za održavanje jačine kostiju i regulisanje šećera u krvi. Bogat je i magnezijumom neophodnim za funkcionisanje organa, mišića, nerava i regulisanje krvnog pritiska. Ljuska badema sadrži takozvane flavonide koji deluju kao antioksidansi i poboljšavaju učinak vitamina E.

Jedna studija, u koju je bilo uključeno 24.808 osoba starijih od 19 godina, pokazala je da se konzumiranjem badema povećava unos hranljivih supstanci, poboljšava kvalitet ishrane, ali i psihološki status onih koji su ga konzumirali.

Drugo istraživanje potvrdilo je da konzumiranje 40 grama prženih, blago posoljenih badema pomaže u obuzdavanju apetita i smanjenju koncentracije glukoze u krvi, dok se značajno popravlja koncentracija vitamina E i mononezasićenih masnoća.

Sprečava metabolički sindrom
SMANJUJE MASNE NASLAGE NA STOMAKU

Preliminarni rezultati brojnih studija pokazali su da konzumiranje badema može da smanji masno tkivo u području stomaka, koje je važan faktor rizika za razvoj takozvanog metaboličnog sindroma - medicinskog termina za kombinaciju dijabetesa, visokog krvnog pritiska i gojaznosti. Ovaj sindrom povećava rizik od srčanih bolesti, moždanog udara i drugih stanja uzrokovanih lošim stanjem krvnih sudova.