Opasnost vreba iz vazduha!
Stručnjaci ističu da u najvećem broju slučajeva ljudi prolaze bez simptoma ukoliko ih ujede komarac zaražen virusom koji izaziva groznicu Zapadnog Nila, međutim, postoje i one osobe kod kojih mogu da se razviju po život opasne reakcije, kao što je upala mozga. I pored toga, nema razloga za neopravdan strah jer je dovoljno pratiti savete i uputstva lekara o tome kako se zaštititi od oboljenja i ujeda insekata, a što ima izuzetno pozitivan efekat na borbu protiv širenja infekcije.
Lakši simptomi groznice Zapadnog Nila slični su prehladi, dok kod manjeg broja ljudi može doći do kočenja vrata, glavobolje, mučnine, dijareje, bola u mišićima i nesvestice. Većina obolelih oporavlja se u potpunosti nakon nekoliko dana, a ugrožena populacija su starije osobe i dijabetičari, kod kojih može doći do razvoja meningitisa ili encefalitisa.
Epidemiolog Branislav Tiodorović ističe da moramo biti veoma oprezni jer postoji velika mogućnost da u narednom periodu i u Srbiji bude zaraženih.
- Često se dešava da ljudi nemaju nikakve simptome, međutim, s obzirom na to da je na našim prostorima prisutan veliki broj komaraca, građani moraju biti oprezni. Početkom večeri i u rano jutro ne treba šetati u blizini reka i drugih mesta gde je velika koncentracija komaraca - istakao je dr Tiodorović i dodao da očekuje da će više obolevati građani u varošicama gde nije rađena dezinsekcija.
Virus se prenosi ubodom komarca ili s pernatih životinja na ljude i konje, i za njega ne postoji posebna terapija. Onima koji ove godine idu na odmor u Grčku savetuje se da obavezno koriste repelente - zaštitna sredstva protiv komaraca, jer je to zemlja u regionu u kojoj je virus prvo detektovan, a i ima mnogo komaraca.
Infektolog Vladan Ranković naglašava da je protiv groznice Zapadnog Nila najvažnija preventiva u vidu zaprašivanja rastinja oko močvara i reka, a da su prirodni repelenti jabukovo sirće, beli luk, lavanda, žalfija. Parfimisani repelenti takođe imaju efekta.
Velika vlaga i visoke temperature uticali su na razmnožavanje velikog broja komaraca, a zbog nepovoljnih vremenskih prilika njihovo prskanje je odloženo.
Znaci oboljenja posle tri dana
- kod sedam do 10 odsto ljudi jave se simptomi nakon što ih ujede komarac zaražen virusom
- većina ljudi koji obole potpuno se oporave
- najčešći simptomi su osip, glavobolja, mučnina, dijareja, bol u mišićima
- simptomi ozbiljne infekcije su visoka temperatura, jaka glavobolja, dezorijentacija, tremor
- virus Zapadnog Nila ne prenosi se direktnim kontaktom jedne osobe s drugom putem dodira, poljupcem ili ukoliko se inficirana osoba neguje
Faktori rizika
- doba godine - najrizičniji period je od ranog proleća do početka jeseni
- geografske regije - u nekima je pojačana koncentracija komaraca
- vreme provedeno napolju - veća izloženost ujedima
- oslabljen imunosistem - povećava se mogućnost za pojavu simptoma oboljenja
Širenje virusa u retkim slučajevima moguće
- presađivanjem organa i transfuzijom krvi
- prelaskom s majke na nerođeno dete
- putem dojenja
- preko rada u laboratoriji
Preventiva najvažnija
ZAŠTITITE SE OD NAPASTI
Stručnjaci savetuju da ukoliko se nalazite napolju u periodu sumraka ili zore, kad su komarci najaktivniji, treba da odećom što više prekrijete kožu i upotrebljavate sredstva za odbijanje insekata. Važno je pritom naglasiti da njih ne treba stavljati na posekotine, rane ili iritiranu kožu. Pored toga, prozore i vrata obezbedite mrežom protiv komaraca, a preporučljivo je i da, ukoliko živite u kući, ispraznite predmete i oluke u dvorištu, ali i na terasama u kojima se zadržava voda.
Znaci oboljenja posle tri dana
- kod sedam do 10 odsto ljudi jave se simptomi nakon što ih ujede komarac zaražen virusom
- većina ljudi koji obole potpuno se oporave
- najčešći simptomi su osip, glavobolja, mučnina, dijareja, bol u mišićima
- simptomi ozbiljne infekcije su visoka temperatura, jaka glavobolja, dezorijentacija, tremor
- virus Zapadnog Nila ne prenosi se direktnim kontaktom jedne osobe s drugom putem dodira, poljupcem ili ukoliko se inficirana osoba neguje
Faktori rizika
- doba godine - najrizičniji period je od ranog proleća do početka jeseni
- geografske regije - u nekima je pojačana koncentracija komaraca
- vreme provedeno napolju - veća izloženost ujedima
- oslabljen imunosistem - povećava se mogućnost za pojavu simptoma oboljenja
Širenje virusa u retkim slučajevima moguće
- presađivanjem organa i transfuzijom krvi
- prelaskom s majke na nerođeno dete
- putem dojenja
- preko rada u laboratoriji
Preventiva najvažnija
ZAŠTITITE SE OD NAPASTI
Stručnjaci savetuju da ukoliko se nalazite napolju u periodu sumraka ili zore, kad su komarci najaktivniji, treba da odećom što više prekrijete kožu i upotrebljavate sredstva za odbijanje insekata. Važno je pritom naglasiti da njih ne treba stavljati na posekotine, rane ili iritiranu kožu. Pored toga, prozore i vrata obezbedite mrežom protiv komaraca, a preporučljivo je i da, ukoliko živite u kući, ispraznite predmete i oluke u dvorištu, ali i na terasama u kojima se zadržava voda.
"UVEREN SAM DA ĆETE I UBUDUĆE USPEŠNO IZVRŠAVATI NAMENSKE ZADATKE" Predsednik Vučić čestitao Dan Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane