Ana: Bolje mi je samo kad imam lekove!

Mala Ana Stanković (13) iz planinskog sela Barelić kod Vranja od rođenja se hrabro bori s Vilsonovom bolešću, koja je neizlečiva, a zbog koje ima višak bakra u organizmu. Pored toga, probleme joj stvara i bolesna noga jer ne može normalno da se kreće. Njeno stanje stabilizuje se samo pomoću lekova, koji na mesečnom nivou koštaju 4.500 dinara, a njena četvoročlana porodica živi u veoma teškoj finansijskoj situaciji.

Stankovići opstaju tako što, kako kažu, jedu samo jednom dnevno, a žive u nedovršenoj kućici, u kojoj imaju jedan stari šporet, dva pohabana kauča, dotrajali drveni sto i nekoliko drvenih stolica. Nemaju ni struje ni vode. Da situacija bude teža, otac Dobrivoje nije u stanju da radi jer boluje od teškog oblika dijabetesa. Zbog tog oboljenja neophodno je da tri puta dnevno prima insulin, ali to radi samo kad je u mogućnosti da ga nabavi.

Majka je takođe narušenog zdravlja i od rođenja ima jednu kraću nogu, pa cela porodica živi samo od nadnica za seču šuma koje dobija Anin stariji brat Slaviša (23).

Pored niskih i neredovnih Slavišinih primanja, siromašnom domaćinstvu Stankovića jedina uzdanica za Anin opstanak je dečji dodatak u iznosu od 3.200 dinara. Međutim, samo za njene lekove potrebno je mesečno oko 4.500 dinara.

- Kad imamo novca i kupimo lekove, dobro se osećam. Tad mogu da učim, radim domaće zadatke, idem u školu, družim se s drugaricama. Ali kad ih nemam, moram da ležim jer osećam jake bolove i mnogo sam tužna. Ipak, trudim se da ne mislim na bolest, a u tome mi pomažu moje drugarice i drugovi koji su stalno uz mene - rekla je za Dr Kurir mala Ana, koja je puna vere i nade da će njena porodica jednog dana bolje živeti.

Inače, Stankovićima veliki problem predstavlja i to što im je stiglo poresko rešenje za dug za zemljište u iznosu većem od dva miliona dinara, a što oni ne mogu da ga plate. Zbog te činjenice niko od njih nema zdravstvenu knjižicu, odnosno mogućnost da ona bude overena, pa lekove za Anu moraju da kupuju bez bilo kakvih olakšica. Međutim, to se dešava samo kad njenom bratu Slaviši ostane nešto novca od nadnica.

- On peške tad ide do Vranja 20 kilometara i donese sestri lekove. Ne sme čak da plati ni autobus jer se plaši da će mu zafaliti novac za lekove - istakao je Dobrivoje, otac bolesne devojčice.

Inače, svi oni koji su čuli za tešku sudbinu porodice Stanković kažu da oni zaslužuju da se neko zainteresuje za njih, zato apeluju da se za početak barem Ani omogući novac za lekove, a kasnije i knjige za sedmi razred. Takođe, dragocena je i pomoć u hrani, odeći i obući.