Kada izgorimo, to znači da je koža oštećena a neki njeni delovi i mrtvi - konkretno ćelije epidermalnog sloja kože, objašnjava dermatolog Nik Šulc

Leto je već pri kraju i naša koža je već odavno umorna. Bez prave zaštite, kao što su krema sa zaštitnim efektom, garderoba ili hlad, ultravioletni zraci mogu oštetiti našu kožu a jedan od najintenzivnijih i najočiglednijih su opekotine do sunca.

"Kada izgorimo, to znači da je koža oštećena a neki njeni delovi i mrtvi - konkretno ćelije epidermalnog sloja kože. U tehničkom smislu ultravioletni zraci podstiču stvaranje slobodnih radikala i oksidativnog stresa koji oštećuje DNK", objašnjava dermatolog Nik Šulc.

Upala se pokazuje crvenilom, otokom i osećajem topline i nelagodnosti koji nastaju kada izgorite na suncu.
Kada u isto vreme umru ćelije kože i koža se upali - dolazi do ljuštenja kože i to svega nekoliko dana posle gorenja kože.

"Čak i kada malo pocrvenite, to je svojevrsna povreda za vašu kožu“, rekao je dr Dejvid MekDanijel i dodao: „I to je indikator da ste dostigli minimalnu eritemalnu dozu (Minimal Eritemal Dose – MED), najnižu dozu izlaganja suncu koja je potrebna da izgorite. Ona je različita od osobe do osobe".

Kada koža više ne može da se nosi sa suncem počinju da se pojavljuju plikovi koji sadrže tečnost u sebi. Obzirom na to da je epidermis oštećen tako jako, onda se tečnost skuplja između epidermisa i dermisa formirajući čireve.
Šulc nije preporučio kidanje ovih čireva već detaljno pranje ruku i potapanje igle u alkohol, kojom je potrebno nežno probiti čir sa spoljašnje strane, zatim izbaciti tečnost i pokriti čir antibiotskom mašću i zavojem.

Zašto nam je potrebno različito vreme da izgorimo?
Vreme koje je potrebno da neko izgori kao i težina povrede zavisi od nekoliko faktora, kao što su UV indeks (koji može biti različit ako je sunce prekriveno oblakom) i visina. Ljudi u višim podnebljima imaju i veći rizik da izgore jer su bliže suncu.

Tip kože je takođe važan kao i koliko se vremena izlažemo suncu. Dermatolozi koriste Ficpatrikovu klasifikaciju tipova kože kako bi odredlili ko je u najvećem riziku od raka kože i da izgori.

Postoji šest tipova kože koji se rangiraju od svetlog ka tamnom. Ljudi sa kožom tipa 1 su ekstremno svetli i jako lako izgore na suncu, takođe su pod velikim rizikom od melanoma. Ljudi sa kožom tipa 6, sa druge strane, su ekstremno tamni i retko izgore ali su takođe pod rizikom od raka kože zbog velike izloženosti suncu.

Vreme gorenja takođe zavisi od više faktora – ako nekoga sa tipom 1, 2 ili 3 ostavite na plaži u središnjem delu dana, veće su šanse da izgori i kod nekih je dovoljno svega 15 minuta a kod nekih mnogo više..


Odbrambeni mehanizmi
Naše telo ima prirodni odbrambeni mehanizam od sunca – upravo tamnjenje kože je jedna vrsta samoprotektivnog mehanizma. „Vaša koža praktično pokušava da napravi male suncobrane, bilo da je reč o pegama ili o tamnom tenu“, objašnjava MekDanijel.

"Pigment je mali suncobran koju pokušava da sačuva DNK“, kaže MekDanijel i dodaje da je tamna boja kože ujedno i njena povreda.

(B92)