Jedno od najrasprostranjenijih oboljenja mora pomno da se prati kako bi se sprečile komplikacije tokom drugog stanja, a posebno je važno obratiti pažnju na takozvani gestacijski ili trudnički dijabetes

Dijabetes, bez obzira na to da li je postojao pre ili se javio tokom trudnoće, nije prepreka da žena koja ga ima postane majka i na svet donese zdravu bebu. Ipak, veoma je važno da buduće majke s tim oboljenjem znaju da su oba njegova tipa rizična po zdravlje, pa je stroga dijeta neophodna sve do porođaja.

Profesor dr Nebojša Lalić, dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, rekao je za Dr Kurir da pacijentkinje koje su dijabetičari a žele potomstvo moraju strogo da planiraju trudnoću.

- Važno je da trudnoća bude planirana, da pacijentkinja ide na kontrolu kod ginekologa i dijabetologa na mesec-dva. Takođe, treba da se potrudi da joj u trenutku začeća nivo šećera u krvi bude gotovo idealan. To je ključna poluga za ono što sledi, jer se tada može najviše uraditi da ne dođe do komplikacija. Preporučeni nivo šećera u krvi pre trudnoće je između šest i sedam, što su oštre vrednosti, ali mi našim pacijentima s dijabetesom tolerišeno sedam, 7,5 do osam mmol/l. Kad se trudnoća potvrdi, potrebna je velika disciplina, koja podrazumeva kontrolu šećera svakodnevno, ali najmanje tri puta nedeljno, da bi se registrovale promene njegovog nivoa u krvi i da bi se na vreme smanjio - objašnjava dr Lalić i dodaje da je tokom trudnoće i kod tipa 1, a kasnije tipa 2 obavezna insulinska terapija sa četiri dnevne doze.

- Postoje dva tipa insulina - kratkodelujući, koji pomaže da se savlada obrok, i dugodelujući, koji obezbeđuje određeni nivo insulina stalno. Pacijentkinja pred doručak, ručak i večeru sebi daje kratkodelujući insulin, a pred spavanje dugodelujući. Ako insulinska terapija za vreme trudnoće ne da ciljane vrednosti šećera u krvi, pacijentkinja treba da pređe na insulinsku pumpu. To je aparat koji ima mogućnost kontinuiranog davanja insulina. Pumpa sadrži špric, koji se ubaci u potkožno tkivo, a insulin ulazi u organizam kroz kateter. Brzina davanja insulina je kompjuterizovana i može da se menja na pola sata u toku dana - kaže dr Lalić.

Za razliku od dijabetesa koji pacijentkinje imaju i pre trudnoće, postoji i gestacijski, koji se javlja samo u trudnoći, a posle porođaja nestaje.
- Gestacijski dijabetes javlja se u trudnoći jer dolazi do znatnog poremećaja ravnoteže hormona, od kojih neki snažno deluju na podizanje nivoa glukoze i mogu da iniciraju promene koje su iste kao one kod šećerne bolesti. To se dešava kod onih koji su skloni pojavi gestacijskog dijabetesa, mada se unapred ne zna ko je sklon, a ko nije. Gestacijski dijabetes je značajan faktor rizika za pojavu dijabetesa po završetku trudnoće. Isto tako, ako je trudnica, dok je bila u drugom stanju, imala dijabetes koji je nestao, on se može pojaviti u sledećoj trudnoći ili godinama kasnije, nezavisno od drugog stanja - ističe dr Lalić.

Prema njegovim rečima, kad se kod trudnice otkrije gestacijski dijabetes, ona se prvo podvrgava strogoj dijeti.
- Ukoliko se u roku od dve nedelje pacijentkinji vrati nivo šećera na preporučene vrednosti, može nastaviti dalje samo s dijetetskim režimom. Ako je nivo šećera veći, uvodi se terapija insulinom, koja je ista kao i kod pacijentkinja koje su imale dijabetes pre trudnoće - naglašava dr Lalić i dodaje da je dijeta obavezna i uz insulinsku terapiju.

trudnica-lekar-doktor-pregled.jpg
Foto: Thinkstock



Obavezna kontrola između 24. i 26. nedelje

- starija životna dob trudnice (iznad 35 godina), pozitivna porodična anamneza (ako je neko u porodici imao dijabetes), gojaznost, ishrana bogata zasićenim mastima faktori su rizika za pojavu dijabetesa u trudnoći
- sve žene bez ranije postavljene dijagnoze dijabetesa potrebno je testirati na to oboljenje između 24. i 26. nedelje trudnoće
- pacijentkinjama koje imaju dijabetes u trudnoći zabranjeni su slatkiši, masna hrana i alkohol
- ishrana trudnica s dijabetesom zasnovana je na posnom mesu, posnim mlečnim proizvodima i lisnatom povrću
- buduće majke koje imaju dijabetes moraju da budu oprezne s voćem jer su samo neke vrste pogodne, poput jabuke, dok se za ostale mora konsultovati s lekarom
- tablete za regulisanje nivoa šećera u krvi ne koriste se u trudnoći zbog određenih potencijalnih rizika
- gestacijski dijabetes najčešće se javlja do šestog meseca trudnoće, a može i kasnije
- pacijentkinje koje su imale gestacijski dijabetes potrebno je ponovo podvrgnuti OGTT testu šest do 12 nedelja nakon porođaja
- zbog rizika od pojave dijabetesa kasnije u životu, žene koje su imale gestacijski dijabetes treba testirati svake tri godine


Oralni glukoza tolerans test (OGTT)
Jednostavan način za otkrivanje dijabetesa

Važno Buduće mame koje na početku začeća nisu imale povišen šećer u krvi treba da se podvrgnu testu opterećenja glukozom

Kako bi se na vreme otkrio gestacijski, odnosno takozvani trudnički dijabetes, buduće mame podvrgavaju se testu opterećenja glukozom, odnosno oralnom glukoza tolerans testu (OGTT). Radi se između 24. i 26. nedelje trudnoće onim ženama koje nisu imale povišen nivo šećera u krvi kad su zatrudnele.

Profesor dr Nebojša Lalić ističe da to što je šećer normalan na početku trudnoće ne znači da će tako i ostati.

- Period između 24. i 26. nedelje izuzetno je važan za razvoj ploda i zato se tada radi OGTT test, koji je vrlo jednostavan. U čaši vode rastvori se 75 grama glukoze. Od pacijentkinje se uzme uzorak krvi pre testa u nultom minutu. U roku od dva minuta pacijentkinji se daje da popije tu zaslađenu vodu, što baš i nije najprijatnije. Šećer joj se meri posle jedan sat, pa posle dva. Ako pre trudnoće nije bilo dijabetesa i ako posle testa bar jedna od utvrđenih vrednosti pređe graničnu vrednost, onda je to gestacijski dijabetes. Ako je početna glikemija bila veća od 5,1, ili ako je posle jednog sata veća od 10, kao i ako je posle dva sata veća od 8,5, te osobe moraju biti pod pojačanim nadzorom i trebalo bi početi s njihovim lečenjem - objasnio je dr Lalić.


Granične vrednosti za postavljanje dijagnoze trudnički dijabetes

pre nego što pacijentkinja popije glukozu
vrednost veća od 5,1 mmol/l sat nakon testa
vrednost veća od 10 mmol/ldva sata nakon testa
vrednost veća od 8,5 mmol/l