Stručnjaci objašnjavaju da ovaj poremećaj sam po sebi nije dramatičan, ali pojedini oblici nisu bezazleni jer mogu dovesti do ozbiljnijih povreda, pa je neophodno da se obratite neurologu

Uvereni ste da vaše dete spava čvrstim snom. Međutim, ono u zloslutno doba šeta po kući i ponaša se kao da je podne. Vas ne konstatuje, ne odgovara na pitanja koja mu postavljate. U pidžami izlazi na ulicu, pokušava da iskoči kroz prozor... Ne, vaše dete nije ljuto na vas, nije revoltirano, pa da odbija da vam odgovori gde je i zašto pošlo. To je alarm da se obratite lekaru jer je reč o mesečarenju, odnosno somnambulizmu.

Da to nije neuobičajena pojava, govori i podatak da je gotovo svako peto dete u Srbiji mesečar. Međutim, iako su zabrinuti, mali broj roditelja se zbog toga obraća stručnjacima.

- Mesečarenje ili somnambulizam je česta pojava između 11. i 20. godine života i manifestuje se tako što deca i mladi u snu ustaju iz kreveta i kreću se, često dolazeći do prozora ili vrata jer ih privlači svetlost - objašnjava neuropsihijatar dr Slavko Janković, rukovodilac na Klinici za neurologiju Kliničkog centra Srbije, ističući da taj poremećaj uglavnom prestaje u odraslom dobu.

- Deca koja mesečare su sposobna da izvrše određene motorne radnje, na primer, da nađu ključeve i izađu iz na ulicu, ali se dešava i da izađu kroz prozor i padnu, što za posledicu ima strahovitu traumu i za njih i roditelje - istakao je dr Janković i preporučio roditeljima da stave zaštitu na prozore i na sve ostale načine ih onemoguće da izađu iz kuće, kao i da izbace oštre predmete iz sobe u kojoj spavaju.
lekar-doktor-porodica.jpg
Shutterstock 


- Kod odraslih se poremećaj uspešno leči primenom određenih sedativa, dok se kod dece obično ne pribegava lekovima jer ne bi mogli intelektualno da postignu ono što se od njih očekuje u školi - kaže dr Janković.

Takve osobe se u budnom stanju obično ne sećaju onog što su činile tokom sna, a sama pojava somnambulizma objašnjava se na različite načine, ali još ne postoji opšteprihvaćena teorija, osim one kojom se ukazuje na duboko nesvesne razloge, koji su individualni.

Neurolog Vladimir Kostić, direktor Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije, ističe da je mesečarenje jedan od oblika poremećaja spavanja praćenih motornim radnjama i dodaje da ovakav poremećaj ne možemo povezati samo sa traumama jer uzroci mogu biti različiti.

- Ovakvi poremećaji spavanja mogu imati i genetski uzrok. Samo po sebi, mesečarenje nije dramatično, ali pojedini oblici nisu bezazleni jer mogu dovesti do ozbiljnih povreda. Ako pričamo o takvim slučajevima, posebno kod dece, neophodno je da se roditelji obrate neurologu. Važno je da ljudi znaju da terapijskih mogućnosti ima - rekao je dr Kostić i dodao da postoje slučajevi kada se ljudi bore u snovima, pa mogu da povrede partnere, a bio je čak i slučaj ubistva.

- Bitno je da se ne reaguje panično, i da se osoba koja mesečari ne budi naglo. Posebno detetu morate da obezbedite neku vrstu sigurnog ambijenta - rekao je dr Kostić.

Somnambul ne posmatra stvari oko sebe adekvatno, pa se može ponašati kao da je drugo doba dana. Koliko god vam izgledalo da osoba nešto svesno radi i ima koordinirane pokrete, ona vam neće odgovarati na postavljena pitanja, čak vas neće ni primećivati.

mesecar-mesecarenje.jpg
Thinkstock 


Činjenice

Češće kod dečaka nego kod devojčica

- Osobe koje mesečare se tih događaja uglavnom ne sećaju
- Oči osobe koja mesečari su otvorene, ali izgleda kao da ona gleda kroz vas
- Mesečarenje se najčešće javlja u detinjstvu
- U periodu adolescencije češće je kod dečaka
- Osoba najčešće mesečari sat ili dva nakon što je zaspala, a može da mesečari do 20 minuta
- Osobi koja mesečari treba kratko i razgovetno reći da se vrati u krevet, a ukoliko se ne obazire na naredbu, treba je probuditi
- Važno je obratiti pažnju na pravilnu ishranu, fizičke aktivnosti, odmor i pravilno spavanje

mesecar-mesecarenje.jpg
Thinkstock 


Mesečarenje nije jedina bolest spavanja

Seks i hrana tokom sna

Mesečarenje se ubraja u veliku grupu bolesti spavanja koje se zovu parasomnije, koje mogu da imaju posledice po spavača i njegovu okolinu. Dele se na dve osnovne grupe, zavisno od faze spavanja u kojoj se dešavaju.

- Jedne su vezane za takozvanu REM fazu (Rapid Eye Movement - „brzo pomeranje očiju“), u kojoj se sanja, a postoje i poremećaji koji prate „non-REM“ fazu u kojoj samo spavamo - objasnio je dr Slavko Janković.

Među parasomnije koje prate fazu spavanja spadaju i noćni strahovi i konfuzno razbuđivanje ili opijenost spavanjem, koje pogađa i decu i odrasle.

- Takvim ljudima telefoni zvone nekoliko puta, rodbina ih drmusa i kad ih probude, njima treba oko pola sata da bi rekli da su budni - rekao je dr Janković i naveo da još veći problem mogu da imaju osobe kod kojih je poremećaj spavanja vezan za ishranu jer one noću ustanu i pojedu sve što im se nađe pod rukom, pa se desi da se iz njima nepoznatih razloga ugoje i po 20 kilograma.

- U parasomnije se ubraja i ono što se u novije vreme zove „seks u spavanju“. Dešava se da neko siluje devojku, a da toga nije svestan, i na sudu, ako se dokaže da ima parasomniju, obično ostaje nekažnjen - naglasio je dr Janković i dodao da su među parasomnijama koje se javljaju kada sanjamo posebno ozbiljne pojave kad ljudi oživljavaju snove i mogu da postanu agresivni i opasni po okolinu.

Centar za poremećaje spavanja ima uslove da sprovodi najkompleksnija istraživanja iz ove oblasti, a dr Janković, koji je i predsednik Srpskog somnološkog društva, istakao je da su stručnjaci u ovom centru u stanju da otkriju gotovo svaki od mnogobrojnih poremećaja spavanja i da ih uspešno leče.