Čuvajmo srce!
Od srčanih oboljenja i oboljenja krvnih sudova svake godine u Srbiji umre više od 50.000 ljudi između 30 i 60 godina. Samo u 2012. godini 53,7 odsto građana izgubilo je bitku s nekom kardiovaskularnom bolešću, od čega su 54,1 odsto bile žene, a 45,9 muškarci.
Imajući u vidu alarmantan rast stope smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti, „Hemofarm“ se na ovogodišnjem jubilarnom 10. Festivalu zdravlja fokusirao upravo na edukaciju građana o srčanim oboljenjima i mogućnostima prevencije, u saradnji sa eminentnim kardiolozima, među kojima je i prim. dr sc. med. Ivana Burazor.
U okviru predavanja „Kardiovaskularne bolesti: Kako pati žensko srce?“, dr Burazor istakla je da ženski pol nije pošteđen kardiovaskularnih bolesti.
- Bol u grudima i hladno preznojavanje simptomi su srčanog udara kod oba pola, ali infarkt se kod žena može manifestovati pojavom nedovoljno karakterističnih i na vreme neprepoznatih simptoma kao što su mučnina, nelagodnost, bol u želucu, ramenima, vratu, leđima, kao i nedostatkom vazduha. Potcenjivanje nelagodnosti zbog pretpostavke da je problem u nečemu drugom može biti zaista opasan. U svetu svakog minuta jedna žena umre zbog bolesnog srca - istakla je dr Burazor.
Kako je naglasila, najčešći uzročnik bolesti arterijskih krvnih sudova jeste proces koji se zove ateroskleroza, a dovodi do postepene pojave masnih naslaga u zidovima arterijskih krvnih sudova.
- Istraživanja su pokazala porast rizika od srčanog udara deset godina nakon ulaska u menopauzu. Razlozi za to kriju se u nivou hormona estrogena, koji opada u menopauzi, odnosno prirodnom biološkom procesu kojim se okončava menstrualni ciklus i plodni period žene. Nedavno objavljena ispitivanja pružila su podatke o odluci da se acetilsalicilna kiselina upotrebi u kardiovaskularnoj prevenciji kod žena. Ukoliko je neka već preživela srčani udar ili boluje od angine pektoris, neophodna je doživotna prevencija ukoliko nema kontraindikacija. Takođe, jedno istraživanje je pokazalo da kod žena starijih od 65 godina, u cilju sprečavanja bolesti srca, treba uključiti lek, acetilsalicilnu kiselinu, ako ne postoje kontraindikacije - istakla je dr Burazor.
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore