Fizička aktivnost se preporučuje svima zbog pozitivnog efekta koji ima na organizam. Postavlja se pitanje kakav je efekat fizičke aktivnosti na osobe koje boluju od povišenog krvnog pritiska kada je poznato da fizička aktivnost vodi njegovom porastu. Zvuči paradoksalno, ali studije su pokazale da blaga fizička aktivnost ima blagotvorno dejstvo na osobe koje boluju od hipertenzije. Štaviše, ona je povezana s manjom stopom smrtnosti kod hipertoničara, starijih osoba, pacijenata s dijabetesom tipa 2.

Vežbanje se deli u dve grupe: anaerobno i aerobno. Anaerobno podrazumeva ponavljajuće pokrete malog opterećenja koji traju duže - pešačenje ili vožnja bicikla. Aerobno vežbanje podrazumeva manji broj ponavljanja s velikim opterećenjem i kratkim trajanjem. Kod osoba koje boluju od povišenog krvnog pritiska preporučuje se anaerobni način vežbanja, a onima koji ne mogu da vežbaju savetuju se joga ili tai-či. Najbolje je vežbati svaki ili svaki drugi dan u trajanju od 30 do 60 minuta tako da se srce optereti do mere da puls bude oko 50 odsto od predviđenog maksimalnog za određenu starosnu dob. Izračunava se tako što se od broja 220 oduzmu godine starosti.

Normalno je da tokom fizičke aktivnosti krvni pritisak raste. Zasad ne postoji jasno definisana gornja granica, ali stručnjaci smatraju da pritisak preko 200/110 mmHg predstavlja patološki odgovor na fizičku aktivnost.

Fizička aktivnost očekivano dovodi do sniženja krvnog pritiska u vrednosti od pet do 10 milimetara živinog stuba. Kod umerenih i teških oblika bolesti uz ove mere će biti potrebne manje doze lekova. Redovno vežbanje unapređuje zdravlje, pomaže u lečenju bolesti, smanjuje ukupan rizik i daje bolju prognozu.