Majke treba da idu na redovne kontrole i vode računa o ishrani u trudnoći, jer se njihova prekomerna gojaznost automatski prenosi na mališana

Dr Nedeljko Radlović, dugogodišnji profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, ističe da je gojaznost bolest koja je u poslednje vreme sve zastupljenija kod mališana u našoj zemlji.

- Bolest gojaznosti kod dece je poslednjih godina u kontinuiranom rastu, a rezultat je većeg unosa kalorija. Skoro 20 odsto dece ima višak telesne težine, a sedam do osam odsto njih je gojazno. Gojaznost se teško leči, zato je bolje raditi na sprečavanju njene pojave još u trudnoći, pre rođena deteta - kaže dr Radlović.

On savetuje da buduće majke idu na redovne lekarske kontrole i vode računa o ishrani u trudnoći, jer se njihova prekomerna gojaznost automatski prenosi i na dete.

- Pojava šećerne bolest je takođe moguća u trudnoći, pa i na to treba obratiti pažnju. Ako se dete doji do četvrtog meseca, postoji do 25 odsto manji rizik da kasnije bude gojazno. Pušenje, konzumiranje alkohola i psihoaktivnih supstanci u periodu drugog stanja takođe može da utiče na to da dete bude gojazno - ističe naš stručnjak.

Zbog svega toga i majkama i deci preporučuje se ishrana bez masti i ugljenih hidrata, kao i manji unos šećera i soli.

- Hrani nisu potrebni nikakvi dodaci, a najbolje je koristiti prirodne šećere, recimo iz voća. Nakon prve godine dečji jelovnik sličan je kao kod odraslih, ali treba voditi računa da hrana koju mališani konzumiraju bude prilagođena njihovim potrebama. Kako bi se izbegla gojaznost hrana treba da bude bez konzervansa i aditiva, mora se unositi što više vlakana, žitarica, voća i povrća - naglašava dr Radlović i dodaje da genetske predispozicije nose 30 odsto rizika za gojaznost, a veoma je važna i fizička aktivnost.

- Vaspitanje i navike u ishrani u porodičnoj sredini takođe su važni. Iz porodice nosimo primarne navike u ishrani, pa je bitno i da se roditelji hrane adekvatno - kaže on.