Rezistentna hipertenzija je stanje u kojem se krvni pritisak održava na vrednostima iznad 140/90 mmHg uprkos terapiji sa tri optimalno dozirana leka (od kojih je jedan diuretik) i stilu života koji dokazano utiče na njegovo sniženje.

Prvi korak kod rezistentne hipertenzije je utvrđivanje njenog porekla. Najčešći uzroci izostanka terapijskog učinka su neredovno i neadekvatno uzimanje lekova za povišen krvni pritisak, prekomerna telesna težina, unos velikih količina alkohola, visok unos soli, opstruktivna apnea, stalni unos supstanci koje podižu krvni pritisak (kokain, kortikosteroidi, oralni kontraceptivi, amfetamini, lekovi protiv bolova). Kod tog stanja moramo da isključimo i „hipertenziju belog mantila“. U tom slučaju krvni pritisak je povišen samo kod lekara u ordinaciji, a kod kuće se mere normalne vrednosti.

Kad isključimo sve te faktore, ostaje oko pet procenata pacijenata s hipertenzijom koji imaju tzv. pravu rezistentnu hipertenziju. Značaj tog oboljenja je u činjenici da dodatno povećava rizik od neželjenog kardiovaskularnog događaja.

Lečenje rezistentne hipertenzije obuhvata nefarmakološke i farmakološke mere. U nefarmakološke se ubrajaju redukcija telesne težine, unos male količine soli, redovna fizička aktivnost, smanjen unos alkohola i povećan unos vlaknastih materija. Farmakološke mere obuhvataju pravilno doziranje lekova, uvođenje diuretika u terapiju, maksimalno doziranje kalcijumskih antagonista ili uvođenje fiksnih kombinacija lekova (tri leka u jednoj tableti). Kao posebna mera za najteže slučajeve ostaje invazivna metoda koja se zove renalna simpatička denervacija.