Ukoliko se dijagnoza hipertenzije postavi samo na osnovu povišenih vrednosti pritiska u ordinaciji, ulazimo u rizik lečenja normalnog krvnog pritiska, koji će se dodatno sniziti, što će pacijenti teško tolerisati

Oko 25 procenata populacije ima povišene vrednosti krvnog pritiska onda kada ga mere lekari ili sestre. Kao razlog za to navode se strah i anksioznost. Zato se u tim slučajevima ne može govoriti o pravoj hipertenziji, pa je taj fenomen označen kao „hipertenzija belog mantila“. U kućnim uslovima ti pacijenti imaju normalne vrednosti krvnog pritiska. Takođe, jedan procenat pacijenata sa dokazanom hipertenzijom ima više vrednosti pritiska merenog u ambulantnim uslovima.

Postavlja se pitanje šta raditi sa takvim pacijentima i kako dokazati da je reč o hipertenziji belog mantila.

Ukoliko se dijagnoza hipertenzije postavi samo na osnovu povišenih vrednosti pritiska u ordinaciji, ulazimo u rizik lečenja normalnog krvnog pritiska, koji će se dodatno sniziti, što će pacijenti teško tolerisati. S druge strane, proglašavanjem svakog povišenog pritiska tim fenomenom rizikujemo da pacijentu ne postavimo dijagnozu na vreme i omogućimo mu adekvatno lečenje. Time se povećava rizik od pojave komplikacija hipertenzije.

Dijagnoza hipertenzije belog mantila postavlja se na osnovu 24-časovnog ambulantnog monitoringa krvnog pritiska. Aparat je programiran da meri pritisak na svakih 15 do 20 minuta danju i na pola sata noću. Nakon toga, izračunava se njegova srednja vrednost, prosek u toku dana i noći, kao i dnevno-noćna razlika, na osnovu čega se postavlja dijagnoza. Alternativu tom merenju predstavlja merenje kod kuće i poređenje s vrednostima dobijenim u ordinaciji.

Pacijenti s hipertenzijom belog mantila ne zahtevaju lečenje, međutim, neophodno ih je pratiti jer u nekom periodu života mogu da razviju i pravu hipertenziju.