Prevremeno uvođenje nemlečne hrane nije poželjno jer bebin sistem za varenje nije sposoban da je prihvati i metaboliše

Ukoliko dete slabo napreduje ili pokazuje zainteresovanost za drugu hranu, nije zadovoljno posle punog obroka mleka, traži da jede češće nego ranije i zbog toga se budi noću, ispituje predmete ustima i pored toga cokće, trebalo bi mu u periodu od četvrtog do šestog meseca ponuditi i nemlečne obroke. Pokazatelji da je mališan spreman da prihvati nov način ishrane: ukoliko drži uspravno glavu, stavlja šake u usta i dostigne dvostruku težinu od rođenja.

Prevremeno uvođenje nemlečne hrane nije poželjno jer bebin sistem za varenje nije sposoban da je prihvati i metaboliše. Zato joj se u ishranu prvo i postepeno uvode žitarice, povrće i voće. Počinje se s malom količinom nekoliko dana uzastopno da bi se utvrdile reakcije deteta na eventualne neželjene pojave ili alergije. Ukoliko u tom periodu ono nerado uzima novu vrstu namirnice, preporučuje se da se ona pomeša s onom koju je već prihvatilo i koja mu se dopada. Nedeljno se u bebin jelovnik uvode dve do tri nove namirnice.

Prilikom pripreme hrane za mališane treba nastojati da ona bude što raznovrsnija. Poželjno je da oni svakog dana u obroku dobiju dve do tri vrste povrća različite boje. Većina dece ima dobar apetit i rado prihvata sve što im se ponudi, međutim, neka ne prihvataju baš sve, a ima i one koja pružaju otpor. U takvim situacijama uvek im treba ponuditi alternativu, dati im ono što vole ili namirnicu koja im se ne dopada zameniti sličnom. Deca treba da imaju tri glavna obroka i dve užine koje se mogu dati između glavnih obroka, prepodne i popodne. Treba imati u vidu da se deci do šestog meseca daje prokuvana voda.

Tok davanja namirnica po uzrastu deteta
Prvo žitarice, pa krompir i šargarepa, a na kraju meso

- od nemlečnih namirnica mališanima od četvrtog meseca prvo treba uvoditi žitarice (mlečne i nemlečne) na bazi pirinča i kukuruza
- od šestog meseca bebinog života preporučuju se i pšenične žitarice
- nakon dve nedelje od uvođenja žitarica deci može da se daje i povrće - pre svega krompir, šargarepa, tikvica, brokoli, spanać, blitva, karfiol, grašak
- nedelju dana posle toga može se početi i s voćem - prvo voćni sok, a potom i kašice od jabuke, banane, breskve, kajsije, muskatne tikve, šljive, kruške
- pravilo je da se uvodi jedna po jedna vrsta povrća ili voća da bi se ispratilo kako je dete prihvata, a kasnije za jedan obrok treba kombinovati dve do tri vrste namirnica
- krajem šestog meseca uvodi se i meso - prvo piletina, ćuretina (belo meso), a potom junetina, teletina, jagnjetina (povrće se kombinuje s mesom)
- s punih sedam meseci može se početi s uvođenjem punomasnih mlečnih proizvoda (pavlaka, jogurt, mladi sir), a u hranu se može dodati i malo morske soli
- sa 7,5 meseci detetu se može davati i žumance (počinje sa sa 1/8 i postepeno povećava do celog žumanceta (dan kada se daje žumance ne daje se meso).
- sa 7,5 meseci počnite s dodavanjem masnoća- maslinovo ulje, maslac...
- u osmom mesecu uvode se hleb, makarone (bez jaja), popara, kačamak, kao grašak, boranija
- sa 10-11 meseci počinje se s paradajzom, paprikom, kupusom, prazilukom, peršunom, celerom, pasuljem
- s punih 12 meseci uvode se belance, citrusi i jagodičasto voće