SVETLOST NA KRAJU TUNELA: Ima li života posle smrti?

Najstariji medicinski opis susreta s bliskom smrću nastao je u 18. veku i prenosi iskustva jednog francuskog apotekara koji je izgubio svest tokom terapije puštanja krv

Ipak, uspeo je da preživi i ispričao je neke utiske o svojim iskustvima "s one strane" života.

U početku je, kako kaže, osećao vrtoglavicu, a poslednje čega se seća je dvostruka slika Skota Parkera iz Totenhema. Posle toga, nastala je tama, slična onoj u koju tonemo tokom sna. Interesantno je da nije osetio nikakav bol.

U naučnoj literaturi postoji bezbroj sličnih opisa kliničke smrti, a neki od njih uključuju i “svetlost na kraju tunela”.
Najstariji medicinski opis susreta s bliskom smrću nastao je u 18. veku i prenosi iskustva jednog francuskog apotekara koji je izgubio svest tokom terapije puštanja krvi.

On se seća “tako čiste i jake svetlosti” da je mislio da je u raju.

U nešto skorijim opisima takođe se navode izvori svetlosti, osećaj odlaska s ovog sveta i napuštanja tela.
Ipak, nisu svi opisi verodostojni. U mnogim slučajevima, naučnici su tražili od ispitanika da se sete događaja od pre više decenija, pa bi detalji o iskustvu sa bliskom smrću mogli da budu sasvim drugačiji.

Međutim, istraživač Sem Parnija i njegove kolege odlučili su da zauzmu objektivniji pristup.

Pre 15 godina, njegov tim je intervjuisao tokom 12-mesečnog perioda 63 pacijenta iz opšte bolnice Sautempton koji su se oporavljali od srčanog udara. Od toga, sedam je moglo da se seti svojih misli iz perioda dok su bili bez svesti. Jedan od njih opisivao je dolazak do granice od koje nema povratka, jedan osećaj spokoja, a jedan čak skok sa planine.

Dakle, samo mali broj ljudi mogao je da se seti da se nalazio tako blizu smrti, a dokazano je i da su baš oni imali najviši nivo kiseonika u krvi i time bolje kognitivne funkcije. U poslednjoj studiji te vrste, koja je sprovedena u 15 američkih i evropskih bolnica, dva pacijenta imala su osećaj da izlaze iz svog tela.

Jedan je, uprkos tome što je bio klinički mrtav, čuo da ga jedna žena zove s plafona. Kada joj se pridružio, pogledao je svoje telo s visine i čuo glas: “Reanimirajte pacijenta”.

Video je sestru i muškarca bez kose u plavim uniformama. Drugi pacijent setio se da je “s tavanice gledao svoje telo na krevetu, sestru koja mu je masirala grudi i lekare koji ga intubiraju.

Iako ni u ovim slučajevima nije moglo precizno da se testira da li su ovi ljudi zaista imali iskustvo života posle smrti, naučnici su barem potvrdili nešto što se zna odranije. Neposredno pre smrti čovek ne oseća bol, a sama smrt u najgorem slučaju predstavlja prelazak u ništavilo.

Šta vi mislite, ima li života posle smrti?

(Guardian)