Uticaj meditacije, joge i grupa za podršku kod preživelih od raka dojke može se videti na ćelijskom nivou

Ovaj članak je preuzet sa sajta National Geographic.

Studiju kanadskih istraživača, koja prvi put donosi nedvosmislene materijalne biološke dokaze o povezanosti uma i tela, objavio je časopis "Kancer" u novembru 2014.

Tim iz Onkološkog centra Tom Bejker i onkološkog odeljenja Univerziteta Kalgari, pokazao je da telomeri (nukleoproteinske strukture na završecima hromozoma) zadržavaju svoju dužinu kod preživelih od raka dojke koji praktikuju meditaciju ili su uključeni u grupe za podršku. U uporednoj grupi, kod koje nije bilo nikakvih intervencija, telomeri su se skraćivali.

Premda svojstva telomera koja regulišu bolesti nisu u potpunosti poznata, skraćeni telomeri povezani su s nekoliko bolesnih stanja poput, starenja ćelija, dok duži telomeri upućuju na njihovo zaštitno svojstvo protiv bolesti.

"Već znamo da psihosocijalne intervencije, poput svesne meditacije, pomažu da se bolje mentalno osećate, a sada prvi put imamo dokaze da mogu uticati na naše ključne biološke aspekte", kaže Linda E. Karlson, glavna istraživačica.

"Bilo je iznenađujuće videti razlike u dužinama telomera tokom samo tri meseca trajanja istraživanja", rekla je Karlsonova. "Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se bolje kvantifikovali ovi potencijalni zdravstveni učinci, ali ovo je svakako uzbudljivo otkriće koje pruža ohrabrujuće vesti."

U istraživanju je učestvovalo ukupno 88 preživelih od raka dojke, koji su morali proći najmanje tromesečni tretman. Prosečna starost ispitanika bila je 55 godina, a većina je lečenje završilo pre dve godine. Da bi bili podobni za studiju, morali su doživeti značajne nivoe emocionalnog stresa.

U jednoj grupi učesnici su tokom osam nedelja prisustvovali 90-minutnim seansama na kojima su podučavani osnovama usresređene meditacije i hatha joge, s ciljem negovanja neprosuđujuće svesti o sadašnjem trenutku. Učesnici su takođe zamoljeni da jogu i meditaciju praktikuju kod kuće najmanje 45 minuta dnevno.

U terapeutskoj grupi za podršku, učesnici su se tokom 12 nedelja susretali 90 minuta nedeljno i bili podsticani da razgovaraju otvoreno o svojim problemima i osećanjima. Cilj je bio izgraditi međusobnu podršku i voditi žene kroz izražavanje širokog spektra i teških i pozitivnih emocija, radije nego da ih one potiskuju i suzbijaju.

Svim učesnicima studije izmereni su telomeri pre i nakon tretmana.

"U početku sam bila skeptična i mislila da je to gomila besmislica", kaže Alison Mekfirson, koja je za godinu dana prošla niz hemoterapija i brojnih teških operacija. „Ipak, sad praktikujem svesnost tokom čitavog dana i to mi služi kao podsetnik da moram biti manje reaktivna, a više ljubazna prema sebi i drugima.”

Ipak, naučnici još uvek nisu sigurni da li je ovaj efekat trajan.

SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC PREPORUČUJEMO VAM JOŠ:

Smrt gospodina Metuzalema

Tri načina za istrebljenje života na Zemlji

Naučnici i dalje istražuju šta sve čini "hormon ljubavi"

POSLE 20 GODINA: Ponovo viđen redak sisar koji liči na plišanog medu

Najsmrtonosniji minerali koje smo ikada iskopali