PRIPREMITE SE NA VREME: Dolazi vreme ambrozije!
Proleće je doba kada bi svi trebalo da uživamo u lepom vremenu, suncu i drugim lepotama u prirodi koje ono donosi, međutim, mnogim ljudima ovaj period godine predstavlja pravi pakao. Krivac za to su alergije, a poznato je da se one na polen aktiviraju baš sada, kada je njegova koncentracija u vazduhu na vrhuncu. Možda ste ovih dana primetili da je vaše okruženje preplavljeno takozvanim macama s drveća i nadate se da će njihovo vreme uskoro proći jer one dodatno pogoršavaju alergije, međutim, treba da znate da tek dolazi ambrozija. Zato se na vreme pripremite, ne budite lenji i posetite lekara, jer postoji način da se reakcije i simptomi koji vas muče znatno ublaže.
Prim. dr sc. med. Jasminka Šojić Rajčić, šef dnevne bolnice Klinike za alergologiju i imunologiju KCS, kaže za Dr Kurir da je alergijski rinitis alergijska imunska reakcija nastala kao rezultat izlaganja alergenima spoljne sredine kod genetski predisponiranih osoba.
- Kontakt sa određenim alergenom dovodi do oslobađanja medijatora alergijske reakcije. Njihovim delovanjem na krvne sudove, glatke mišiće i žlezde dolazi do kijanja, sekrecije iz nosa, blokade nosa, svraba. Alergijski rinitis može biti sezonski ili intermitentni i perenijalni ili perzistentni. U najčešće sezonske alergene ubrajaju se poleni, plesni ili buđi i insekti. Poleni drveća prisutni su u vazduhu pretežno u proleće. Vrh sezone cvetanja polena trava je od kasnog proleća do sredine leta, a polena korova u kasno leto i ranu jesen. Nasuprot ustaljenom verovanju, teški lepljivi poleni svetlokolorisanog cveća retko deluju, tj. uzrokuju alergijske reakcije - naglasila je sagovornica Dr Kurira.
Prema njenim rečima, osnovni cilj lečenja alergijskog rinitisa jeste prevencija nastanka bronhijalne astme, a postoje tri osnovna terapijska postupka - izbegavanje kontakta sa određenim alergenom, farmakološka terapija i imunoterapija.
- Izbegavanje kontakta sa alergenom uglavnom nije moguće, pa se savetuje nošenje maski da bi se smanjila izloženost alergenima. Farmakoterapija je glavni oslonac lečenja alergijskog rinitisa. Ona podrazumeva primenu antihistaminika, inhalacionih, nazalnih kortikosteroidnih lekova, kao i stabilizatora mast ćelija - objasnila je dr Šojić Rajčić.
Kako je istakla, imunoterapija pomaže organizmu da u sledećim sezonama i kontaktima sa alergenima izostane uobičajena burna reakcija.
- Ona se sprovodi kod pacijenata kod kojih farmakoterapija nije dovela do poboljšanja kliničke slike, kod onih koji ne žele da budu na farmakoterapiji ili pak kod ljudi kod kojih je ona izazvala neželjene reakcije. Alergenspecifična imunoterapija dovodi do smanjenja tegoba i potrebe za lekovima prosečno za 45 odsto. Može se sprovoditi u vidu potkožnih injekcija u određenom vremenskom periodu ili uzimati oralnim putem - naglasila je doktorka.
Preventivne mere
Ne sušite veš napolju, redovno brišite prašinu
- osoba koja je alergična na polen trebalo bi da skida odeću i obuću koju je nosila u spoljnoj sredini
- u tim slučajevima treba da se odmah istušira kako bi se sprali alergeni
- veš ne bi trebalo da suši napolju
- za rashlađivanje prostorija neophodno je koristiti klima-uređaje s filterima za pročišćavanje vazduha
- otvarati prozore kad je kiša jer je tada koncentracija polena manja
- zatvoriti prozore automobila u vreme cvetanja polena
- izlaziti iz stana predveče, a ne ujutro, jer je koncentracija polena najveća u jutarnjim satima
- ukoliko je pacijent alergičan na kućnu prašinu u spavaćoj sobi, treba izostaviti stvari koje privlače prašinu
- brisati prašinu vlažnom krpom
- koristiti prostirke i zavese koje se lako peru
Grinje, dlake i buđ zadaju muke
Kad ni u kući ne može da se diše
Za većinu perzistentnih alergijskih rinitisa najodgovorniji alergeni su kućna prašina, buđ, epitel životinja (perut) i neki biljni produkti.
- Kućna prašina predstavlja mešavinu grinja, epitela životinja, delova insekata, biljnih vlakana i drugih čestica. Životinjski antigeni su veoma moćni, posebno konja i mačaka. Iznenadne i burne reakcije mogu nastati čak i bez direktnog kontakta sa životinjom. Mnogi drugi respiratorni alergeni mogu izazvati sporadične simptome, a u njih se ubraja koren irisa, seme pamuka i lana, biljni lepkovi iz praškova za proteze, kao i supstance iz pasti za zube, preparata za negu kose, kozmetike, štamparske i prehrambene industrije - naglasila je dr Jasminka Šojić Rajčić.
Posebno mesto među respiratornim alergenima ima i buđ jer se može naći i u zatvorenim i otvorenim prostorima.
- Dok je za alergene polena tipično da se prenose vetrom tokom suvog vremena, a uklanjaju se iz vazduha u vreme kiše, veliki broj spora buđi sreće se tokom oblačnog i maglovitog vremena. Takođe, treba istaći da je najveća koncentracija polena u jutarnjim satima i pri vetrovitom vremenu - istakla je ona.
PREDSEDNIK VUČIĆ SA PREDSEDNICOM SAVETA ZA DUALNO OBRAZOVANJA ŠVAJCARSKE: Ključna uloga u smanjenju stope nezaposlenosti