Naučnici tvrde da bi genetski modifikovan virus mogao da doprinese borbi protiv raka

Uvek smo na viruse gledali kao na neprijatelje protiv kojih se trebamo boriti. Sada je konačno otkrivena njihova prava svrha, a to je borba protiv ćelija raka. Konačno smo uspeli, rekao je šef Instituta za istraživanja bolesti raka u Londonu

Kod pacijenata kojima je dijagnostikovan neki oblik raka koji je ušao u fazu u kojoj se više ne može operisati, pacijenti kojima je data ova virusna terapija živeli su i do 20 meseci duže od od onih koji nisu bili lečeni ovom vrstom terapije.

Dok su kod nekih pacijanata u ranijim stupnjevima bolesti rezultati bili nešto skromniji, medicinski istraživači napominju kako je ovo otkriće jedan veliki napredak ka cilju, a to je pronalazak leka za ovu tešku bolest. Takođe, naučnici napominju da je ovo tek prvi korak pri traženju odgovora po pitanju borbe sa zloćudnom bolesti, bolesti raka.

Ova metoda, nazvana virusnom imunoterapijom, bazirana je na direktnom napadu na ćelije raka. Virus, koji je genetski modifikovan, ne može se vezati na zdrave ćelije, već samo na ćelije raka.

Kada se smesti na zaraženu ćeliju, uništava je iznutra. Multiplicira se i natera imunološki sistem na reakciju a potom kreće u borbu sa zaražnim ćelijama, ćelijama raka.

Ostali oblici imunoterapija koji uključuju stimulaciju tela da razvija vlastiti imunološki sastav za borbu protiv raka, koji se sa stanicama raka bori pomoću antitela umesto virusa, već su razvijeni u uspešne lekove. Naučnici se nadaju da će ova najnovija virusna metoda u kombinaciji s ostalim lekovima biti uspešna u borbi protiv raka.

Nalaze istraživanja britanskih naučnika preuzela je jedna od vodećih američkih farmaceutskih kuća, a isti su već poslani svim vodećim svetskim laboratorijima kako bi im bila baza za dalji razvoj leka.

"Uvek smo na viruse gledali kao na neprijatelje protiv kojih se trebamo boriti. Sada je konačno otkrivena njihova prava svrha, a to je borba protiv ćelija raka. Konačno smo uspeli", rekao je profesor Paul Workman, šef Instituta za istraživanja bolesti raka u Londonu.

Istraživanje koje je objavljeno u časopisu Medicinske onkologije, uključivalo je 436 pacijenata kojima je dijagnostikovana bolest raka kože u već podmukloj fazi, kojeg nije bilo moguće operisati. Više od 16 % pacijanata na ovu terapiju počelo je reagirati tek nakon 6 meseci od početka lečenja. Kod nekoliko pacijenata reakcije na virusnu terapiju javljale su se i nakon tri godine od tretiranja.

"Njihov prvi zadatak je bio da uđu u telo i ubiju ćelije raka, te da one zdrave, pritom ostanu netaknute. Ono što se dogodilo i ono što je najvažnije je da su virusne ćelije, spojene na ćelijama raka, naterale imunološki sistem da krene u borbu protiv ćelija raka", objasnio je Alan Melcher, profesor medicinske onkologije i bioterapije na Univerzitetu u Lidsu.

Iako je modifikovan virus herpesa u ovom istraživanju primenjen samo u lečenju ćelija raka kože, naučnici su uvereni kako se isti virus može ponovno modifikovati, ne bi li se uspešno "spojio" na ostale ćelije, ostalih vrsta ove zloćudne bolesti, te tako uspešno naterao imunološki sastav da prepozna 'neprijatelja u telu' te da se počne boriti protiv njega.

Poznato je da upravo virusi napadaju ljudske ćelije i negativno utiču na njih. Naučnici su ih uspeli modifikovati i usmeriti ih na one štetne, usmeriti ih ka cilju kojeg trebaju napadati, a to su stanice raka.Virus herpesa odabran je iz razloga što naučnici na njemu rade već decenijama, a pre nekoliko godina otkrivena su neka njegova pozitivna svojstva koja su u ovoj priči iskorišćena za borbu protiv ćelija raka.Naučnici su uvereni da će uskoro pronaći način modifikacije virusa za odbranu ili napad na ćelije raka ostalih vrsta, posebno raka glave, vrata, bešike i jetre koji su u porastu. Ovu vrstu terapije već su počele razmatrati zdravstvene organizacije širom sveta, stoga bi uskoro mogla postati službenim načinom lečenja od raka.

(The Independent)