Najkritičniju grupu čine očevi stariji od 50 godina kod kojih ima najviše potomaka sa autizmom

Rezultati najnovije naučne studije u kojoj je učestvovalo čak 5,7 miliona dece iz pet zemalja sveta pokazuju da autistično dete najčešće dobijaju parovi kod kojih je majka veoma mlada odnosno majka-tinejdžerka, zatim majka koja je prešla 40. godinu života, stariji parovi i parovi kod kojih postoji velika razlika u godinama.

Verovatnoća da će se roditi autistično dete veća je za 66 odsto ukoliko je otac stariji od 50 godina u odnosu na oca koji je u dvadesetim godinama života i za čak 28 odsto veća kod očeva koji su stariji od 40. godina.

autizam.jpg
AP 

Naučnici tvrde i da statistika ne ide na ruku majkama-tinejdžerkama koje u 18 odsto slučajeva češće rađaju autističnu dece nego žene koje se ostvare kao majke u peridou od 20. do 40. godine života. To važi i za žene koje su prešle 40. godinu života, a kod kojih postoji 15 odsto veća veorvatnoća da će roditi autistično dete.

Studija je dala ovakve rezultate, ali jedini problem jeste što naučnici uopšte nemaju ideju zašto je to tako.

autizam.jpg
AP 

Najkritičniju grupu čine očevi stariji od 50 godina kod kojih ima najviše potomaka sa autizmom. Prethodna istraživanja kod starijih očeva beleže genetske mutacija na spermatozoidima koje mogu da izazovu autizam (autistic spectrum disorder - ASD). Za druge rizične grupe naučnici nemaju nijedno objašnjenje.

Koautor studije Majkl Rosanof, direktor britanskog udruženja Autism Speaks koje istražuje ovaj dosad neobjašnjen poremećaj kaže da je ovo najopsežnija studija do sada.

autizam.jpg
AP 

Drugi koautor studije dr Sven Sandin, njujorški lekar koji se bavi temom autizma, kaže da ne treba zaboraviti da će se najveći broj dece, iako im roditelji pripadaju pomenutim rizičnim grupama, razvijati normalno.
Rezultati istraživanja na Islandu 2012. govore da deca čiji su ih očevi začeli u svojim 20-tim godinama imaju do 25 mutacija na svojim genima za razliku od dece čiji su roditelji stariji od 40 godina imaju čak 65 mutacija na svojim genima što povećava rizik od mnogih poremećaja i oboljenja. Sve te mutacije mogu da doprinesu razvoju autizma.

deca-autizam.jpg
AP 

Najnovije istraživanje obuhvatilo je 5.766.794 dece, od toga više od 30.000 sa autizmom, u Danskoj, Izraelu, Norveškoj, Švedskoj i zapadnoj Australiji. Dr Sandin iz Njujorka na kraju zaključuje da najviše uticaja na pojavu autizma ima starost roditelja odnosno razlika u godinama između njih. Studija je objavljena u medicinskom žurnalu Molekularna psihijatrija.

(EPK/Daily mail)