NUTRIGENETIKA: Nekog goje kolači, a za neke je koban i pirinač

Isprobali ste najrazličitije dijete i nijedna ne deluje na duže staze, a čini vam se da se gojite i pri samom pogledu na hranu, a da vam se višak kilograma stvara čak i kad jedete ono što ne sadrži veliku količinu ugljenih hidrata i masti. Međutim, ne očajavajte, jer stručnjaci tvrde da svakoj osobi odgovaraju različite vrste namirnica i da, kad unosite one koje ne odgovaraju vašem DNK, na vašim kukovima, butinama ili stomaku gomilaju se naslage.

Ivana Buzadžić, molekularni biolog i fiziolog i specijalista genetike, otkrila je za Dr Kurir na koji način geni utiču na naš fizički izgled i stepen i brzinu gojenja ili mršavljenja, kao i to kako da otkrijemo koje nam namirnice odgovaraju, a koje bi bilo najbolje da izbegavamo.

DNK sadrži uputstvo za funkcionisanje svih živih organizama na planeti, a njenom analizom kod ljudi je moguće otkriti već postojeće bolesti, ali i predispozicije za razvoj nekih od njih. Nova istraživanja potvrdila su da naš genetički kod određuje i koja nam ishrana odgovara, kao i to na koji način bi trebalo da treniramo da bismo postigli idealan izgled.

- Ishrana nas prati tokom celog života, jer moramo da jedemo da bismo preživeli, a to šta unosimo u organizam i u kojoj količini znatno utiče na zdravlje. Međutim, svi ljudi su različiti i različito reaguju na hranu - priča Buzadžićeva i naglašava da, pored estetskih, postoje i veoma važni zdravstveni razlozi zbog kojih ne treba biti gojazan.

- Geni koji mogu uticati na gojaznost regulišu unos hrane, metabolizam, regulaciju toplote, diferencijaciju masnih ćelija, metabolizam ugljenih hidrata i masti. Male razlike u našim genima omogućavaju da svaki čovek različito reaguje na određenu vrstu i količinu hrane. U mnogim slučajevima važi zakon - jesti pogrešnu hranu isto je kao i jesti pogrešnu količinu namirnica. DNK testom, koristeći naučne dokaze, pokušavamo da definišemo reakciju našeg tela na različite tipove hrane kako bismo promenili način života - objašnjava sagovornica Dr Kurira.

Grana genetike koja proučava povezanost između gena i ishrane zove se nutrigenetika. Ona se, osim procesom mršavljenja, bavi i izučavanjem preventive nekih oboljenja.

- Na osnovu gena saznajemo kakav je metabolizam pojedinca za određene hranljive materije i kako namirnice koje ta osoba konzumira utiču na ekspresiju njenih gena - ističe specijalista genetike i dodaje da rizik od nastanka određenih bolesti poput metaboličkog sindroma, kardiovaskularnih tegoba i tumora može biti povećan usled interakcije neke hrane s određenim genima.

- Personalizovana ishrana može sprečiti ili odložiti pojavu tih oboljenja, ali i poboljšati kvalitet života. Testiranje se sprovodi analizom DNK iz uzorka brisa sluzokože usne duplje, ili iz krvi. Postupak uzimanja uzorka potpuno je bezbolan i traje svega 10 do 15 sekundi. Nutrigenetičke analize proučavaju gene pojedinca koji su uključeni u procese metabolizma u telu. Gene ne možemo promeniti, ali možemo njima prilagoditi način života. U našem genetskom zapisu skriveno je mnogo informacija, samim tim opšte preporuke za zdrav život ne mogu biti jedinstvene za sve ljude. Za razliku od klasičnih metoda za zdrav život, koje se pozivaju na opšte preporuke o ishrani, genetskom analizom svaki pojedinac otkriva svoju jedinstvenost u načinu ishrane i tipu sportskih aktivnosti koje su za njega najprimerenije - ističe Buzadžićeva.