Samo deset odsto svih infekcija su bakterijske. One su ozbiljnije i zahtevaju lečenje

Čekaonice kod pedijatara su pune! Respiratorne infekcije su u porastu. Uglavnom su virusne, ali ima i bakterijskih.

Antibiotici se više ne propisuju "šakom i kapom" kao ranije, već pažljivo, na osnovu rezultata analiza krvi. Pa, ako se ustanovi da je u pitanju bakterija, pedijatri pišu recept. Jer, cela planeta bruji o tome kako su bakterije postale otporne na antibiotike, te nam preti opasnost od neizlečivih infekcija.

- Kod dece se bakterijske infekcije javljaju u svega 10 odsto slučajeva. Mnogo su teže i ozbiljnije od virusnih. Duže traju i zahtevaju lečenje. Najčešće od njih su bakterijske upale pluća ili bronhija. Da bismo saznali o kom uzročniku bolesti je reč, moramo da uradimo analizu krvne slike. Jer, davati antibiotike napamet, velika je greška - kaže dr Mirjana Mićović, pedijatar u Domu zdravlja Stari grad.

Kako dodaje, ukoliko je reč o virusnoj infekciji, lečenje se sastoji u takozvanoj simptomatskoj terapiji - sredstvima protiv kašlja i lekovima za snižavanje temperature.

- S druge strane, kad je antibiotik već uključen u terapiju, trebalo bi ga uzimati tačno onako kako je propisano. Obavezno je popiti celu terapiju koju je pedijatar odredio.
Antibiotik se uzima najmanje pet dana, a najviše 10 - savetuje ona.

Nije naodmet za mame i tate da znaju, kako kaže dr Mićović, da je osnov našeg imuniteta u digestivnom traktu - crevima.

- Tu žive korisne bakterije koje nam obezbeđuju imunitet. Kad uzmemo antibiotik, pošto on deluje i na te korisne bakterije, narušimo svoj imunitet. Zbog toga se uz antibiotsku terapiju preporučuje probiotik, ne bi li se crevna flora stabilizovala i očuvala - kazala je ona.

Marija Argakijev