Posledica modernog načina života je i sve veći broj obolelih od kardiovaskularnih bolesti, među kojima vodeće mesto zauzima ateroskleroza – osnovni uzrok infarkta i moždanog udara

Postoje brojni faktori rizika za razvoj ateroskleroze. Na neke faktore se ne može uticati, kao što su godine, pol i porodična istorija bolesti, za razliku od drugih koji zavise od nas samih i naše brige o vlastitom zdravlju – ističe naš sagovornik pukovnik prof. dr Radomir Matunović, kardiolog, načelnik Klinike za kardiologiju Vojnomedicinske akademije u Beogradu.

Šta je homocistein

Homocistein je pseudo aminokiselina, koja u našem telu učestuvuje u izgradnji tkiva. Poslednjih nekoliko godina utvrđeno je da je povećan nivo homocisteina povezan s povećanim rizikom od bolesti koronarnih arterija, moždanog udara i tromboembolije (začepljenje vena) kod ljudi koji imaju normalni nivo holesterola.

– Organizam proizvodi homocistein kompleksnim procesom iz druge, prave aminokiseline, metionina, koja se nalazi u životinjskim belančevinama (mesu, mleku, jajima) i voću, a daljim metaboličkim aktivnostima u cistein (zaslužan za prirodni imunitet ćelija) ili se ponovo pretvara u metionin. Za razgradnju homocisteina potrebna je folna kiselina koja održava njegovu nisku koncentraciju. Ako je taj proces sprečen bilo zbog defekta enzima ili nedostatka unutarćelijske koagulacije (zgrušavanja), homocistein se nakuplja u ćelijama i prelazi u krvotok.

Međutim, homocistein ne isključuje ostale faktore rizika za razvoj ateroskleroze i njenih posledica. Dosadašnje studije su pokazale korelaciju nivoa homocisteina sa stopom obolevanja, smrtnosti i starosti bolesnika, koja se podudarala sa učestalošću ateroskleroze. Veza sa srčanim bolestima je vrh ledenog brega, što potvrđuje činjenica da danas ima više od 100 bolesti povezanih sa homocisteinom – objašnjava dr Matunović.

Dosadašnje iskustvo

Mnogi kardiolozi su stoga rezervisani u pogledu određivanja nivoa homocisteina u krvi kao jednog od faktora rizika, ne samo zbog toga što informacije koje se dobiju ne menjaju značaj svih ostalih faktora rizika već i zbog toga što je ta metoda relativno skupa u odnosu na druge. Zbog toga su neki lekari skloni da određivanje nivoa homocisteina čak nazovu pomodarstvom.

– Lično se zalažem da se poštuju sva pravila ishrane i ponašanja kojima se utiče na smanjenje faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja, uključujući i uzimanje razumne doze folne kiseline i vitamina B, koji smanjuju nivo homocisteina. Suština je u tome da skup svih navedenih faktora dovodi do većeg obolevanja i smrtnosti, pa je racionalno da preduzimamo sve što možemo da bismo smanjili faktore rizika.

Analiza – najpouzdaniji pokazatelj

U poslednjih pedeset godina lekari su koncentrisani na kontrolisanje krvnog pritiska kao osnovne metode za određivanje rizika od bolesti srca, krvnih sudova i moždanog udara. Lečenje čak i granično povišenog krvnog pritiska svakako je potrebno, ali postoje i drugi faktori u krvi koje treba testirati da se pouzdanije odredi rizik od moždanog udara ili infarkta miokarda.

Svaka osoba starija od 40 godina trebalo bi da povremeno obavi analizu krvi, tačnije da utvrdi nivo:
- holesterola (HDL i LDL)
- triglicerida
- C reaktivnog protein
- homocisteina
- fibrinogena kao i da proveri jesu li njihove vrednosti u normalnim granicama. Ako je bilo koji od ovih faktora rizika povišen, postoji terapija za njihovo snižavanje – ističe dr Radomir Matunović.

Kad je više manje

Kada su vrednosti LDL – lošeg holesterola u krvi suviše visoke, on se lepi za zidove krvnih sudova i ugrađuje u aterosklerotski plak, što dovodi do njihovog sužavanja i otvrdnjavanja njihovih zidova. Ako se krvni sudovi previše suze, snabdevanje krvlju postaje otežano i povećava se krvni pritisak. Ukoliko se deo plaka otkine, nastaje tromb, koji počinje da slobodno pluta krvlju. Ako tromb dospe u krvni sud koji je uži od njegovog prečnika, može da ga začepi i tada prestaje protok krvi u tom delu tkiva. Kada dođe do začepljenja u srcu, nastaje infarkt srčanog mišića, a kada se ono dogodi u mozgu, nastaje moždani udar.

Tekst: Vesna Stanimirović


Faktori rizika

Najčešći uzroci povišenih vrednosti holesterola su:

- Nedostatak fizičke aktivnosti
- Gojaznost
- Preskakanje obroka odnosno samo jedan obilan obrok dnevno
- Masna hrana
- Prekomeran unos ugljenih-hidrata (šećera) od čijeg viška nastaju trigliceridi
- Pušenje

debljina-mrsavljenje.jpg
Thinkstock 

3 zablude o Holesterolu
JAJA NISU ZDRAVA

Jaja su neverovatno zdrava! Sastojci u jajetu toliko su hranljivi da iz jedne jedine ćelije izraste pile. A na loš glas su izašla zbog velike količine holesterola. Jaja su savršena hrana za ljude: puna vitamina, minerala i jedinstvenih antioksidanata koji štite oči i odličan su izvor kolina, supstance važne za rad mozga. Sva biljna ulja su zdrava, posebno od rafiniranih semenki Sojino, suncokretovo i kukuruzno ulje navodno je zdravo. Ali ona sadrže omega 6 masne kiseline, čiji preteran unos može da prouzrokuje bolesti. Osim toga, povezuju se sa povećanim rizikom od bolesti srca i krvnih sudova. Masnoće gojeMada zvuči logično da se od masnoća gojimo, to nije baš tako jednostavno. Iako masti imaju više kalorija nego proteini ili ugljeni hidrati, masna hrana nas neće ugojiti! Štaviše, u poslednje vreme postale su popularne dijete u kojima se jede masna hrana, a izbegavaju ugljeni hidrati.

zdrava-hrana-nezdrava-hrana.jpg
Thinkstock 



Masnoća sa dva lica

Holesterol je koristan jer „ispira“ naše arterije, objedinjuje sistem hormona i niz važnih funkcija. Telo ga proizvodi onoliko koliko mu treba. Ali ako organizam opteretimo dodatnim masnoćama, javlja se visok holesterol. On je, dakle, najčešće posledica uzimanja „pogrešnih“ masnoća – kojih ima u prerađenoj hrani, onoj koja je pržena u dobokoj masnoći i takozvanoj brzoj hrani. Opasnost vreba i od namirnica bogatih zasićenim masnoćama (svinjetina, iznutrice, suvomesnati proizvodi, tvrdi margarin, majonez, maslac, kajmak, kolači...)

Istina je da hrana može da utiče na porast holesterola (hiperholesterolemija), ali ona isto tako može i da izmeni njegove osobine, spreči ga da štetno deluje i smanji već postojeće naslage plaka na zidovima arterija. O tome koju i kakvu hranu treba jesti i šta je pravilan način ishrane, razgovarali smo s dr Danijelom Karamarković, supspecijalistom ishrane zdravih i bolesnih osoba Specijalne bolnice „Merkur“ Centra medicinske estetike u Vrnjačkoj banji.

Da li je dijeta obavezna?
– Promena načina ishrane je prva mera kod povišenih vrednosti holesterola i triglicerida. Takođe, pravilna ishrana mora da prati osobu do kraja života, a ne samo do stabilizacije nalaza u krvi. Jer, ne treba da zaboravimo da ukoliko se vratimo starim pogrešnih navikama, nivo masnoća u krvi opet raste. Ipak, ako se dijetetskom merom ne stabilizuju nivoi masnoća u krvi, nakon određenog vremena uključuju se lekovi. Čak i tada dijeta je neophodna, jer samo uz pravilnu ishranu možemo s minimalnom dozom leka da stabilizujemo nivo holesterola i triglicerida.

Povišen holesterol imaju i mršavi i gojazni?
– Gojaznost jeste faktor rizika za pojavu mnogih bolesti, među njima su i dislipidemije, povećanje holesterola i/ili triglicerida u krvi. Međutim, one se mogu pojaviti i kod mršavih. To što neko nema višak kilograma, ne znači i da se pravilno hrani. Naime, većina dobro uhranjenih ljudi ima naviku da energiju koju unese potom i potroši, čime održava težinu. Ali hrana koju jedu najčešće je nepravilno pripremljena ili nezdrava (prženo, pohovano, grickalice, belo pecivo, slatkiši). Od toga samo mali procenat ljudi ima urođenu, naslednu dislipidemiju. Ona se uglavnom otkriva u ranoj mladosti i leči jedino lekovima.

Kome se preporučuje upotreba statina?
– Oni su neophodni kao obavezna prevencija kod onih koji su imali neki vaskularni problem ili operaciju na krvnim sudovima. Kod urođene ili porodične hiperholesterolemije statini su jedini, obavezni i doživotni lek – kaže dr Karamarković.

Tekst: Vesna Stanimirović


Laboratorijske vrednosti holesterola i triglicerida

Ukupan HOLESTEROL

3,4-5,7 mmol/l
HDL 0,78-1,81 mmol/l
LDL 0,1-3,35 mmol/l
TRIGLICERIDI 0,45-1,81 mmol/l


Koje namirnice treba prvo izbaciti iz jelovnika?

Kod povećanja holesterola treba preduzeti sledeće dijetetske mere:
- Tačno ograničiti ukupan unos hrane i energije; ukoliko je neko gojazan, promeniti ili prilagoditi režim ishrane
- Ograničiti unos masti životinjskog porekla (meso, riba, mleko, prozvodi od mesa, jaja, sir, masti)
- Ulja ne sadrže holesterol pošto su biljnog porekla, ali i njih treba ograničiti i isključiti svako kuvanje i prženje na ulju; umesto toga, gotovu hranu na kraju treba preliti uljem
- Ne jesti pecivo s margarinom, ograničiti slatkiše i isključiti alkohol i sokove.

Kod povećanja triglicerida:

- Ne piti sokove i alkohol
- Ograničiti unos voća, a potpuno isključiti proste šećere i slatkiše
- Unos proizvoda od belog brašna ograničiti, a u ishranu uvesti integralne vrste hleba i žitarice
- Precizno odrediti ukupan energetski unos
- U ishranu uvesti proizvode koji sadrže omega 3 masne kiseline, mada ne znači da ih treba jesti svakodnevno i u velikim količinama, već umereno.

Primer dnevnog jelovnika za osobe koje imaju povećane vrednosti holesterola

Doručak: 1 kuvano jaje (najviše dva puta nedeljno), parče integralnog hleba ili integralna kifla, 1 jabukameđuobrok: kriška integralnog hleba, 40 g posnog sira, 1 pomorandža
Ručak: porcija zelene salate pripremljene s maslinovim uljem, kuvani integralni pirinač (1 šolja), 60 g piletine bez kožice (blago pečene)
Međuobrok: zdrave grickalice – šaka lešnika ili badema, 2 dl jogurta s niskim sadržajem masti, ½ banane
Večera: riba na žaru (oko 50 g), kuvana blitva (1 šolja) s kašičicom maslinovog ulja, manja porcija kuvanog krompira