REŠENJE UVEK POSTOJI: Kako izlečiti anksioznost i depresiju
Anksioznost je...
... u svom osnovnom značenju osećaj strepnje, teskobe, unutrašnje napetosti, tenzije. Ispoljava se slično kao strah, ali se javlja kada ne postoji nikakva objektivna opasnost.
– Napetost, strepnja ili zabrinutost je normalna pojava kada se nalazimo u situaciji koja nam je nova ili neizvesna kao što je polaganje ispita, intervju za posao, javni nastup, kada treba da rešimo neki problem ili donesemo važnu odluku. Ako je anksioznost konstantna (npr. stalna zabrinutost) ili preplavljujuća (npr. napad panike), bez realne opasnosti, traje duže vreme i teško se kontroliše, tako da nas ometa u svakodnevnim aktivnostima, onda je potrebno konsultovati stručnjaka, jer je moguće da se radi o anksioznom poremećaju. To je vrsta psihičkog poremećaja gde je anksioznost glavni ili jedini simptom – ističe naš sagovornik dr Nikola Lalović, psihijatar na Klinici za psihijatriju KCS.
Depresija je...
... trajniji poremećaj raspoloženja, koji utiče na način na koji neko misli, oseća i ponaša se. Kao psihički poremećaj, to je ozbiljno, obično hronično oboljenje s periodima pogoršanja i poboljšanja. Prvi simptomi obično se pojavljuju u trećoj i četvrtoj deceniji, ali mogu se javiti u bilo kom dobu. Nelečena epizoda depresije može da potraje nekoliko meseci pa i godina. Važno je razumeti da je depresija više od poremećaja raspoloženja, jer utiče na celokupan organizam i ostavlja telesne posledice.
Tipovi depresije
Depresija može da bude blaga, umerena il teška, sa melanholičnim, netipičnim i psihotičnim simptomima. Može da se javi posle porođaja ili u zimskim mesecima, može da bude deo bipolarnog poremećaja raspoloženja (kada se smenjuju epizode depresije i manije) ili stalnog poremećaja raspoloženja (stanja u kojima je depresija blaže izražena, ali traju godinama).
Znaci upozorenja
* kod anksioznosti
Prvi simptomi anksioznog poremećaja javljaju se još u detinjstvu ili puberetetu i nastavljaju u odraslom dobu. U telu, anksioznost ubrzava rad srca i disanje, stvara mišićnu napetost, suši usta, dovodi do mučnine, pojačanog znojenja, drhtavice i vrtoglavice.
U pogledu psihičkih simptoma dominantan je osećaj teskobe i strepnje, tenzije i napetosti, zabrinutosti, ali ponekad i emocionalne zatupljenosti. Oboleli ima problema sa koncentracijom, usredsređen je na signale opasnosti, stalno očekuje najgori ishod, gubi samopouzdanje. Kada je reč o ponašanju, pacijent se povlači u sebe, zatvara, izbegava da se suoči sa (nepostojećom) pretnjom ili pokušava da se osigura kroz preteranu kotrolu i stalan oprez.
* kod depresije
Depresivan čovek je neraspoložen, potištena i više nije u stanju da se ponaša, da misli i oseća na uobičajen način. On gubi dotadašnja interesovanja, više ni u čemu ne uživa, ničemu se ne raduje, smanjuju mu se energija, a s njom i aktivnost, sve mu je teško i predstavlja napor, pa je stoga sklon odustajanju od stvari kojima bi se inače normalno bavio. Događa se da provodi sate pogrbljen na stolici ili sklupčan u krevetu. Osim toga, postoje i sledeći simptomi:
→ oštećenje koncentracije i pažnje
→ smanjeno samopouzdanje i samopoštovanje
→ osećaj krivice i bezvrednosti
→ sumoran, pesimistički pogled na svet i sopstvenu budućnost
→ razmišljanja o samopovređivanju ili samoubistvu
→ poremećen san (neki ljudi imaju teškoća da se uspavaju, bude se noću ili se ujutro prerano probude, dok drugi imaju povećanu porebu za snom)
→ smanjen apetit.
Kombinacija faktora
Još uvek nije potpuno jasno kako nastaju ovi poremećaji. Izvesno je da to nije rezultat dejstva samo jednog činioca, već više različitih: genetskih, neuro-bioloških, psiholoških, kao i uticaja sredinae
Stres kao uzrok
Životne nedaće, nesrećni događaji ili dugotrajan stres najverovatniji su razlozi za pojavu anksioznog poremećaja kod ljudi kojih su skloni da tako reguju.
Traumatsko iskustvo, gubitak voljene osobe, problematičan odnos ili neka stresna situacija obično su okidač za prvu epizodu depresije. Kasnija pogoršanja mogu da se jave i bez očiglednog povoda.
Tekst : Vesna Stanimirović
Uspešno lečenje
Na svu sreću, danas postoje dobro razvijeni i prilično efikasni načini da se ovi poremećaji leče. Najefikasnija je kombinacija lekova i psihoterapije.
– U lečenju anksioznih poremećaja obično se koriste lekovi koji smanjuju anksioznost, a psihoterapija pomaže da pacijent shvati svoja uverenja i obrasce mišljenja i ponašanja. On postepeno uči da drugačije reaguje na situacije u kojima postaje anksiozan, uviđajući da mu se tim novim ponašanjem poremećaj smanjuje. U lečenju depresije lekovi imaju izuzetno važno mesto, pre svega antidepresivi. Oni se uvode postepano, pod nadzorom psihijatra koji prati njihov efakat i moguća neželjena dejstva. Ponekad je potrebno promeniti jedan ili više lekova sve dok se ne postigne stabilno i dugotrajno poboljšanje. Cilj je postići potpuno povlačenje depresivnih simptoma.
Lekove pacijent treba da uzima i kada se oseća poptuno oporavljeno, jer će oni sprečiti pojavu nove epizode depresije. Osim lekova, izuzetno korisna je i psihoterapija, pogotovu za blaže oblike bolesti gde se oporavak može postići i bez lekova – ističe dr Nikola Lalović.
Anksioznost kao pokazatelj bolesti
Kod nekih ljudi anksioznost je povezana s drugim oboljenjem i ponekad je njegov prvi pokazatelj.
To su:
→ bolesti srca
→ dijabetes
→ poremećaj rada štitne žlezde
→ anemija
→ astma
→ bolesti zavisnosti
→ apstinencijska kriza kod alkoholizma i zavisnosti od lekova za smirenje
→ sindrom iritabilnog kolona→ predmenstrualni sindrom
→ nuspojave nekih lekova
VUČIĆ I LAVROV RAZGOVARALI TELEFONOM O 3 VAŽNE TEME: Upoznao sam ministra da Priština pokušava da Srpskoj listi zabrani učešće na predstojećim izborima