IZLEČITE NESANICU: Evo šta treba da radite za dobar san

Svakome se ponekad desi da je neispavan, da je noć proveo prevrćući se u krevetu i uzalud pokušavajući da zaspi. Međutim, kada takvo stanje potraje, pa se zbog nespavanja osećate umorno i bezvoljno, nema sumnje da patite od nesanice ili insomnije.

– Poremećaj spavanja uključuje stanje kada ne može da se zaspi i kada se čovek budi rano, u 2-3 ujutru. Posledice su iste, ljudi se već do podneva osećaju isrcpljeno, nemaju ni snage ni volje za svakodnevne aktivnosti. Oni koji teško utonu u san obično u toku dana ne nađu vremena da razmišljaju o nekim važnim stvarima – objašnjava psihoterapeut dr Zoran Milivojević.

Dan je za razmišljanje

Dok nesanica ne uzme maha, problem možete rešiti samo tako što ćete svakog dana o problemima razmišljati znatno pre odlaska u krevet, a vreme pre toga posvetiti isključivo aktivnostima i mislima koje vas opuštaju.

– Dokle god ležete zabrinuti, problem nesanice ne možete rešiti, jer briga je vrsta straha, a on uzrokuje lučenje adrenalina, hormona koji razbuđuje. Čovek onda počne da se ljuti na sebe misleći „evo, već je prošao čitav sat, a ja i dalje ne mogu da zaspim“. Međutim, tako ulaze u začaran krug, jer što se više ljute na sebe i gledaju na sat, adrenalin se više luči i do sna se teže dolazi.

Mali rituali i bioritam

Ništa neće bolje izlečiti nesanicu od malih rituala kojih se treba strogo pridržavati.

– Sedativi će rešiti problem kratkoročno, na nekoliko nedelja, a uredan bioritam može pomoći da nesanicu dugoročno odagnate. Na prvom mestu, treba na spavanje ići u približno isto vreme, a u toku dana izbalansirati aktivnosti. Nije na odmet fizička aktivnost koja će dovesti do umora ili opuštanje uz muziku, film, knjigu dva sata pre spavanja – savetuje dr Milivojević.

Stimulativne napitke poput kafe ne treba piti pet sati pre spavanja, a već od osam uveče zabranjene su teške teme.

– Oni koji imaju isprekidan san odnosno bude se često u toku noći, pod velikim su stresom. Verovatno su u takvim životnim okolnostima da su stalno na oprezu i kod njih pomaže prvo terapija kojom treba sagledati šta može da se učini da se osećaju bolje, a paralelno s tim i terapija lekovima – navodi dr Milivojević.

Tekst : Miljana Leskovac