Promeniće se vreme – često čujemo kada nekog zabole kosti ili glava, što obično propratimo smeškom. Međutim, sve je više dokaza da klimatske promene imaju Veliki uticaj na zdravlje nekih ljudi. Da niste i vi meteoropata?

Da li ste nekada, bez pravog objašnjenja i razloga nervozni, razdražljivi, osećate bol u mišićima ili stomaku, imate glavobolju? Svi ovi simptomi javljaju se iznenada i brzo, a isto tako i prestaju. Možda i vi pripadate velikoj grupi meteoropata, ljudi koji klimatske promene osećaju i predosećaju u obliku različitih simptoma. Mada neki lekari negiraju uticaj klimatskih promena na zdravlje, statistika pokazuje da samo u Evropi postoji nekoliko desetina miliona ljudi – meteoropata.

Možda ste i vi jedan od njih, pa uzrok vaših povremenih tegoba leži upravo u promeni vremena?

Šta predviđa bioprognoza

Klimatske promene poslednjih godina postale su česte i nagle, a mi osetljivi na njih. Zbog toga je razumljivo što mnogo ljudi pažljivo prati vremensku prognozu, jer žele da saznaju kakvo ih vreme očekuje sutra, a time i kako će se osećati. Iako može da zvuči kao šala, osobe koje pate od migrene i bolesti zglobova ponekad su bolji prognostičari od meteorologa. Međutim, kada je vremenska prognoza u pitanju, odgovor kako će se neki od nas osećati sledećeg dana daje bioprognoza, jer uz najavu klimatskih uslova, predviđa i njihov uticaj na ljudski organizam, na zdravlje i raspoloženje, kvalitet sna i sposobnost koncentracije, na stanje hroničnih bolesnika (astmatičara, srčanih bolesnika).

Zašto telo reaguje

Meteoropatske tegobe nastaju kao posledica poremećene ravnoteže impulsa koje u telu prenose hemijske supstance – neuroprenosnici. Te supstance nastaju unutar nervnog sistema i prisutne su u mozgu. Hladnoća, manjak svetlosti, nizak atmosferski pritisak i drugi nepovoljni uticaji dovode do prekida prenosa nervnih nadražaja, pa tada govorimo o poremećenoj ravnoteži prenosa impulsa, koja za posledicu ima različite simptome i tegobe, nervozu ili depresivno raspoloženje, povećan umor, nesanicu…

Naučnici su utvrdili da je centar dešavanja hipofiza, žlezda u mozgu koja proizvodi prirodne analgetike, hormone ACTH i endorfin, a upravo na nju snažno utiču klimatske promene. Pri naglim promenama hipofiza proizvodi više ATCH zbog čega se javljaju nervoza, nemir i teskoba. Tada dolazi i do snižavanja nivoa edorfina, a time i praga podnošenja bola. Kada duva hladan i jak vetar, u vazduhu se povećava elektricitet koji naše telo prenosi, zbog čega nam slabe prirodne odbrambene sposobnosti i mi teže podnosimo bol. Početkom proleća, jeseni i zime meteoropatske tegobe su češće i zbog povećane vlažnosti vazduha, što utiče na elastičnost kolagenskih vlakana, od kojih zavise čvrstina i elastičnost zglobova.
ilustracija-vreme.jpg
Shutterstock 


Ko su meteoropate?

To su veoma osetljive osobe, koje su usled promene vremenskih uslova natprosečno sklone variranju raspoloženja, bolovima ili raznim drugim oblicima neprijatnosti, koje nestaju ili popuštaju istovremeno s nestankom uzroka. Njihovo telo teško se prilagođava vetru, vlazi, kiši i kao da se buni protiv promena atmosferskog pritiska i odbija da se prilagodi. Iako su među najugroženijima osobe srednjih godina, posebno žene, meteoropatija pogađa sve, od sasvim male dece do staraca. Bez obzira na godine, najčešće se s meteoropatskim tegobama susreću ljudi koji boluju od artroze, reumatskih bolesti, alergije i migrene. Neki naučnici su dokazali da i povećan nivo stresa pojačava osetljivost na klimatske promene.

Kod zdravih osoba, ali osetljivih na promene vremena, nekoliko sati pre nastanka neke promene mogu se javiti nemir, razdražljivost, nesanica, intenzivnija reakcija na manje podražaje, dok meteoropatski šok može prouzrokovati teskobu, apatiju ili hiperaktivnost.

No, bez obzira na sve, svakog jutra prvo pogledajte kroz prozor, duboko udahnite i izdahnite, pa se veselo osmehnite danu koji je pred vama, jer će vam sigurno tako biti i lakši i lepši!

Broj meteoropata u porastu

Statistika pokazuje da u svetu ubrzano raste broj ljudi osetljivih na klimatske promene, a naučnici za to imaju objašnjenje. Moderan način života prisiljava nas da previše vremena provodimo u zatvorenom prostoru, leti rashlađenom klima-uređajima, a zimi pregrajanom i sa suvim vazduhom. Takav način života usporio je naš prirodni sistem prilagođavanja klimatskim promenama koji je postao manje fleksibilan. Zaključak je da smo zbog ređeg dodira s prirodom postali osetljivi na prirodne promene!

Šta će olakšati tegobe?

Ako je neophodno da ostanete kod kuće, dobro osvetlite prostoriju. Uvek je, naravno bolje da što više vremena provodite u prirodi, pešačite, pijete dovoljno tečnosti i vitamina, oblačite se u skladu s vremenskim prilikama, češće putujete... Preporučuje se izbegavanje alkoholnih pića, jer ona povećavaju telesnu temepraturu a smanjuju nivo tečnosti u organizmu. Ako spadate među one koje promena vremena samo oneraspoloži, možda će vam pomoći malo crne čokolade ili slične poslastice.

test-meteoropata.jpg
Kurir 

Tekst: Vesna Stanimirović