Često mi pacijenti kažu: „Imam pritisak”. Zato, da razjasnimo: svi mi imamo vrednosti arterijskog krvnog pritiska, a da li je on u normalnim vrednostima, višim ( hipertenzija) ili nižim (hipotenzija), pokazaće merenje tenziometrom.

Hipertenzija se može razmatrati kao samostalno oboljenje, u sklopu ostalih hroničnih bolesti (najčešće srčanih, cerebro-vaskularnih i dr.) i kao jedan od najznačajnijih faktora rizika po zdravlje. Hipertenzija je prvi stepenik za nastanak infarkta srca ili moždanog udara. Uzrok visokog krvnog pritiska je u velikom procentu nepoznat, pa otuda i klasifikacija odnosno definicija primarne hipertenzije, nasuprot sekundarnoj, kod koje je uzrok poznat.

Hipertenziju treba što ranije otkriti, pogotovo zato što je početak neprimetan. Pacijenti često izmere pritisak zbog glavobolje, jutarnje, potiljačne, ponekad i crvenila lica i bola u grudima. Prolazno povećanje pritiska, čiji je uzrok strah, uzbuđenje ili fizički napor, kod osoba sa zdravim krvnim sudovima, vraća se na normalnu vrednost prilikom odmora i prestanka stresa.

Sekundarna hipertenzija čiji se uzrok zna, najčešće je uzrokovana oboljenjem bubrega, endokrinim ili neurološkim poremećajima i ispitivanje ide u tom pravcu. Važno je što češće merenje, kao i odlazak lekaru, nošenje holtera za kontrolu pritiska, dijeta, kretanje. Početak antihipertenzivne terapije određuje lekar i onda se uzima doživotno.

Vaša Nada Macura