Ako se vaš mališan lako zamara, često piški i stalno je žedan, moguće je da ima povišen nivo šećera u krvi. Saznajte koji su simptomi ove bolesti i kako se leči

Kao i kod odraslih, uzrok dijabetesa kod dece nije do kraja razjašnjen. Verovatno je reč o kombinaciji genetskih faktora i faktora sredine, mada većina mališana sa dijabetesom tipa 1 nema porodičnu istoriju bolesti – ističe prim. dr. sc. med Jasminka Komnenović, specijalista pedijatrije i ishrane.

DIJABETES TIP 1

Ranije poznat kao insulin zavisni ili juvenilni dijabetes, dijabetes tip 1 je najčešći od svih tipova bolesti kod dece (95 odsto dece mlađe od 16 godina).

Znaci i simptomi

Brojni su rani simptomi koji pokazuju da dete može imati tip 1 dijabetesa:

- učestalo mokrenje velikih količina urina
- pojačana žeđ
- suvoća usta i grla
- gubitak težine
- pojačan apetit
- osećaj umora
- pelenski osip kod odojčadi, koji ne prolazi uobičajenom negom
- ponekad teži simptomi: gubitak telesne mase, bol u trbuhu, mučnina i povraćanje
- glavobolja
- umor
- poremećaj ponašanja

Prilikom jela hrana se razgrađuje i tokom varenja oslobađa se šećer, koji odlazi u krv i odnosi se do ćelija. Ali pankreas nije u mogućnosti da reaguje stvarajući insulin, pa šećer ne može da uđe u ćelije. Dete stoga postaje umorno, jer ćelije nemaju energije. U međuvremenu, nivo šećera u krvi raste.

Napad šećera – umorno dete

Kada bubrezi osete visok nivo šećera u krvi, počinju da ga eliminišu urinom. Sa viškom šećera eliminiše se i voda u kojoj je šećer rastvoren, a rezultat je da dete piški češće i u većim količinama samo da bi se oslobodilo šećera (poliurija). Što mu je viši nivo šećera u krvi, to dete češće mokri, a to obično vodi dehidrataciji, pa je telu potrebno više vode. Dete postaje izuzetno žedno i pije mnogo vode i druge tečnosti. Pojačano mokrenje i žeđ često su prvi indikatori hiperglikemije (povišenog nivoa šećera u krvi) i dijabetesa.

Simptomi kod odojčadi i male dece mogu da budu nejasni, jer je veoma teško utvrditi žeđ. Regularno ubrzanje rasta može dovesti do promene u apetitu i u tom slučaju deca mogu brže da ispolje ozbiljnije simptome pre nego što se bolest otkrije.

Dodatni simptom kod odojčadi može biti pelenski osip, koji ne pokazuje poboljšanje ni posle upotrebe medicinskih krema.

Kod starijih devojčica simptom mogu biti gljivične vaginalne promene ili svrab.

Postavljanje dijagnoze

Dijagnoza se obično postavlja na osnovu nekoliko kliničkih simptoma i analiza:

- preterana žeđ
- često mokrenje
- analiza urina, koja pokazuje dosta šećera i pojavu ketona
- šećer u krvi viši od 11,1 mol/l u svako doba dana, nezavisno od toga šta dete jede.

Kod većine dece u pitanju je dijabetes tip 1. Simptomi obično počinju dramatično, jer pankreas ne luči insulin. Ketoni se češće pojavljuju u urinu kod dijabetesa tipa 1, ali njihova pojava ne ukazuje obavezno na taj tip. Nažalost, rana dijagnoza ne znači da će dijabetes biti lakšeg oblika ili da će tretman biti lakši. U retkim slučajevima teško je odrediti da li je u pitanju tip 1 ili 2, pa se pribegava dopunskim testovima, koji uključuju nivo insulina, genetska testiranja i korišćenje imunih markera za tip 1, kod koga se nalaze antitela u organizmu.

Prvi korak je da roditelji nauče kako da daju injekcije insulina, mere šećer u krvi i naprave plan ishrane. Znanje roditelja je osnova kontrole dijabetesa.

Tretman

Postoje dva cilja u tretmanu dijabetesa: da nivo šećera u krvi bude što bliži normalnom da ne bi došlo do komplikacija u budućnosti, kao i da dete može da živi s dijabetesom zdravo i produktivno. On podrazumeva sledeće:

- davanja insulinskih injekcija nekoliko puta dnevno ili davanja insulina sa ekstra dozama u vreme jela
- praćenja šećera u krvi nekoliko puta dnevno
- poštovanja plana ishrane
- pojačana fizička aktivnost, koja je praćena dodatkom hrane ili ponekad smanjenjem insulina.

DIJABETES TIP 2

Teško je dijagnostikovati tip 2 kod mladih ljudi, jer počinje blagim simptomima ili čak bez njih. Ne zna se tačno koliko je čest dijabetes tip 2 kod mladih, zna se samo da se broj obolelih povećava.

Znaci i simptomi

U poređenju sa dijabetesom tipa 1, tip 2 obično počinje blagim simptomima ili bez njih:
- češće mokrenje u velikim količinama
- pojačana žeđ
- pojačana glad
- gubitak telesne težine
- zamućen vid
- gljivične infekcije
- produženo zarastanje rana
- malaksalost i iscrpljenost.

Tretman

Dijabetes tip 2 kontroliše se kombinacijom zdrave ishrane, fizičke aktivnosti, smanjenjem telesne težine, a za mnoge mlade ljude i lekovima. Tretman svakako uključuje mnoge promene životnog stila. Kada ishrana i vežbanje ne uspeju da kontrolišu nivo šećera, prepisuju se lekovi koji pomažu da insulin deluje bolje. Neki adolescenti moraju da uzmu i injekcije insulina, ali ni insulin ni lekovi ne mogu da zamene zdravu ishranu, redovne vežbe i održavanje optimalne težine.

Igra i sport

Svakodnevna fizička aktivnost za male dijabetičare je neophodna zato što smanjuje nivo šećera u krvi. Stoga deca koja uzimaju insulin moraju da smanje dozu, jer kombinacija suviše insulina i vežbanja snižava šećer u krvi i vodi u hipoglikemiju. Ako se dete bavi sportom, treba da pojede više hleba, voća i drugih ugljenih hidrata pre treninga.

Ishrana obolele dece

Ishrana je izuzetno važna za decu sa šećernom bolešću, najviše u smislu kompleksnih ugljenih hidrata i vlakana. Za odojčad i malu decu održavanje stabilnog nivoa šećera u krvi je ključno za razvoj mozga.Neophodno je biti oprezan sa slatkom hranom, ali ne treba da se potpuno isključi. Dnevni raspored obroka podrazumeva:

- tri glavna obroka
- dve-tri užine
- cela porodica treba da jede istu hranu.

Deci koja imaju dijabetes u osnovi je potrebna ista hrana za rast i razvoj kao i drugim mališanima. Zdrava ishrana podrazumeva obilje svežeg voća i povrća, integralnih žitarica, posnog mesa, ribe i mlečnih proizvoda

Šta roditelji treba da znaju

- naučite kako različita hrana utiče na nivo šećera u krvi
- naučite dete da pije vodu uvek kada je žedno
- odaberite ugljene hidrate sa dosta vlakana
- ograničite: slatkiše, guste sokove, pecivo, džemove, med
- ograničite zasićene masti i holesterol
- uspostavite dnevnu rutinu fizičke aktivnosti
- uključite povrće različite boje (spanać, brokoli, karfiol, šarga repa, patlidžan)
- koristite hleb od celog zrna, integralni pirinač i testenine
- dva-tri puta nedeljno meso zamenite mahunarkama
- s piletine skinite kožicu pre termičke obrade.

Tekst: Vesna Stanimirović