KAD BEŠIKA POPUSTI: Ovo su simptomi da imate problema

U svetu od urinarne inkontinencije pati više od 200 miliona ljudi, u Srbiji svaki sedmi stanovnik, a čak oko polovine svih žena povremene se suoči s tim problemom u toku života. Pošto su uzroci različiti, postoji i više načina lečenja. O ovom problemu razgovarali smo sa asist. dr Aleksandrom Janičićem, urologom na Klinici za urologiju Kliničkog centra Srbije.

Nevoljni odliv urina ima dva uzroka i – tri oblika.

– Prvi tip, stresna urinarna inkontinencija, nastaje zbog anatomskih malformacija u maloj karlici, gde dolazi do izjednačavanja pritisaka u mokraćnoj bešici i uretri, mokraćnom kanalu. Zbog povećane pokretljivosti uretre, koja nema adekvatnu potporu, dolazi do nevoljnog gubitka urina prilikom pritiska kada kašljemo, kijamo, trčimo. Drugi tip predstavlja sindrom hiperaktivne mokraćne bešike. Međutim, kod trećine pacijenata postoji mešoviti tip inkontinencije odnosno kombincija ova dva tipa – ističe naš sagovornik.

Kada prekomerno radi

Mokraćna bešika predstavlja prirodni rezervoar urina i njena uloga je dvojaka: zaustavlja ga, a zatim eliminiše iz tela.

– To je mišićni organ čiji je fiziološki kapacitet oko 3,5 dl, ali može da se proširi kao balon i da primi i više od pola litre urina. Evolucijom, čovek je stekao potpunu kontrolu nad refleksnim mokrenjem, pa je svestan kada mu je bešika puna i tada mu se javlja nagon za mokrenjem. Kada u blizini nema toaleta, čovek je sposoban da odloži taj refleks bez ikakvih problema.

Hiperaktivna bešika je sindrom koji karakteriše iznenadna i snažna potreba za mokrenjem i pre nego se ona napuni do svoje fiziološke granice.

– To je imperativni poziv na mokrenje koji je teško odložiti i može da se javi kao izolovano oboljenje ili u sklopu simptoma bolesti donjeg urinarnog trakta. U osnovi leže nekontrolisane kontrakcije zida bešike – ističe dr Janičić

Starenje nije uzrok

Većina pacijenata smatra, što je potpuno pogrešno, da su ovi simptomi, koji ih remete u svakodnevom životu, rezultat prirodnog starenja.

– Neretko se dešava da protekne i više godina pre nego što se pacijenti jave urologu na pregled i potraže pomoć. Takvi pacijenti se sažive sa svojim problemom i povlače se u samoizolaciju, čak planiraju život u odnosu na blizinu toaleta. Zbog nemogućnosti kontrole nad mokrenjem u kasnijim fazama koriste pelene, što deluje dodatno frustrirajuće, a ujedno predstavlja i finansijski teret.

Oba pola mogu imati sindrom hiperaktivne bešike, ali žene nešto češće obolevaju. Smatra se da na pet odraslih osoba jedna ima ove tegobe. Posebno rizičnu grupu čine sredovečne i starije osobe, žene u menopauzi, ljudi sa obolelom prostatom i raznim neurološkim oboljenjima. Pretpostavlja se da i u Srbiji mnogo žena i muškaraca ima prekomerno aktivnu bešiku, ali se usled nedovoljne zdravstvene prosvećenosti ili stida samo mali broj njih leči.

Kada je hiperaktivna
SIMPTOMI PREKOMERNO AKTIVNE BEŠIKE SU:

- iznenadni nagon na mokrenje koji se ne može odložiti
- mokrenje više od osam puta dnevno
- višekratno noćno mokrenje
- nemogućnost da se urin zadrži dok se ne stigne u toalet.

Zdravlje nije samo odsustvo bolesti

Prema definiciji SZO, zdravlje je fizičko, psihičko i socijalno blagostanje, a ne samo odsustvo bolesti ili invalidnosti. Takođe, nije važna samo dužina života, već i njegov kvalitet. Potreba za čestim mokrenjem deluje uznemirujuće i iscrpljujuće na čoveka i remeti normalan život, uključujući i seks.Pravovremeno javljanje lekaru i adekvatna terapija doprineće uspešnom lečenju u smislu smanjenja tegoba i prevencije komplikacija.

Uspešno lečenje

Da bi se uspostavila dijagnoza, postoje dnevnik mokrenja i posebni upitnici, pomoću kojih se procenjuje stepen tegoba i uticaj na kvalitet života pacijenta. Uz rutinske analize krvi i urina i ultrazvuk, urodinamski pregled zauzima značajno mesto u dijagnostici, jer se njime otkrivaju neinhibirane kontrakcije u vreme punjenja mokraćne bešike – objašnjava dr Janičić.
Oboljenje se leči promenom životnih navika i odgovarajućim lekovima:
Bihevijoralna terapija (svaka navika ima odviku) je prvi korak i podrazumeva trening mokraćne bešike i mišića donjeg dela trbuha, smanjen unos tečnosti, posebno uveče, izbegavanje supstanci koji iritiraju bešiku (začini, veštački zaslađivači) i koje podstiču izlučivanje (kofein, alkohol).
Terapija lekovima bazira se na antimuskarinskim preparatima, koji blokiraju mišićne receptore u zidu mokraćne bešike i smanjuju kontrakcije, a uspešna je kod više od 90 odsto pacijenata.
Hirurška intervencija je rezervisana za najteže slučajeve kada je kapacitet bešike veoma mali. Od presudne je važnosti da se pacijent javi na vreme da bi se što ranije započelo sa adekvatnom terapijom.