Formiranje imuniteta praktično se dešava od rođenja pa do duboke starosti, neprestanim promenama u ćelijama koje su odgovorne za odbranu od bolesti

Stanje našeg imunog sistema velikim delom zavisi od naših navika, počev od načina ishrane, bavljenja nekim sportom ili rekreacijom, izbegavanja stresa, kretanja na svežem vazduhu, smanjenja faktora rizika – ističe dr Vladan Ranković, imunolog.

Urođen i stečen

Imunitet predstavlja sposobnost organizma da se uz pomoć svojih specifičnih ćelija odbrani od različitih izazivača bolesti (virusa, bakterija, parazita, tumorskih ćelija).

– Imunitet može biti urođen, uglavnom nasleđen preko majke tokom razvoja ploda i nakon rođenja preko majčinog mleka odnosno antitela koja to mleko sadrži. Stečeni imunitet se formira nakon rođenja aktivacijom i stvaranjem antitela slučajnim kontaktom u toku života i dolaskom u dodir s tim infektivnim agensima, kao i vakcinacijom, što se naziva aktivni imunitet.Pasivni imunitet se stvara primanjem gotovih antitela, koja su veštački stvorena i nazivaju se imunoglobulini (primer davanja gamaglobulina kao preventive kod tetanusa) – objašnjava naš sagovornik.

Stres je neprijatelj

Postoji određena genetska predispozicija za neke onkološke i autoimune bolesti jer se u poslednje vreme u nauci pojavljuju dokazi da su neke od njih izazvane stresom i poremećajem ćelijskog imuniteta.

– Genetski uticaj na imunitet od infektivnih agenasa praktično je zanemarljiv i zato se preporučuje stvaranje dobrih navika zdravog življenja. Osim majčinog mleka, ostali faktori genetskog uticaja na imunitet zaista su zanemarljivi. I važno je istaći da imunitet uvek postoji, makar i minimalan. Odsustvo imuniteta je praktično poznato samo u najtežim i završnim stadijumima AIDS-a. Upravo HIV je odgovoran za kataklizmu našeg imunološkog sistema jer srozava odbranu od infekcija i tumora, te se kod pacijenata sa AIDS-om, slabog ili nikakvog imuniteta, javljaju neuobičajeni tumori i neobične sekundarne infekcije. Delimičan pad imuniteta je odgovoran za češću pojavu raznih svakodnevnih infekcija, uglavnom respiratornih – ističe dr Vladan Ranković.

Fizička aktivnost

Definitivno, zdrave životne navike su ključ uspeha u promeni imunološkog statusa nabolje. Unos raznovrsne hrane bogate proteinima, vitaminima (C, E), mineralima (cink, magnezijum), umerena aerobna fizička aktivnost, plivanje, hodanje, trčkaranje, izbegavanje stresa jesu preduslovi za očuvanje imunološkog sistema.

Prestanak pušenja, boravak u provetrenim prostorijama i na čistom vazduhu, kao i redovna detoksikacija i rehidracija po sistemu spa velnes regenerativnih vikenda jesu poželjni načini u promeni svakodnevnog ponašanja.

– Preporučuje se umerena aerobna fizička aktivnost kao što je brzo hodanje, po mogućstvu što češće na svežem vazduhu i umerenoj nadmorskoj visini. Suplementi svakako pojačavaju imunitet i njihova prava uloga je supstitucija organskih i neorganskih sastojaka koje nedovoljno unosimo prirodnim načinom ishrane. Važan je i pravilan izbor suplemenata, bez konzervansa, kao i njihovo adekvatno doziranje – navodi naš sagovornik.

devojka.jpg
Shutterstock 


Autoimune bolesti

– Reč je bolestima koje karakteriše neprepoznavanje sopstvenih ćelija. Naime, imunološki sistem ih vidi kao tuđe, što dovodi do odbrambene reakcije. Samim tim stvara se generalizovana upalna reakcija i produkcija antitela na ćelije određenih tkiva i organa, te dolazi do ozbiljnih patoloških reakcija. Uzroci ovih bolesti su višestruki, od virusa kao okidača, do stresa koji definitivno vrši pretumbaciju celog imunog sistema.Takođe, ove bolesti ne poznaju godine kao granicu i sve su veoma uporne, hronične i s neizvesnom konačnom prognozom. Danas, u modernoj medicini, uz karcinom, autoimune bolesti su najveći izazov u terapijskom smislu za svakog lekara. Zato se akcenat sve više savlja na prevenciju ovih bolesti – objašnjava dr Vladan Ranković.


Pripremila : Vesna Stanimirović