VEŽBAJTE KROZ IGRU: Saznajte kada je najbolje da dete krene na sport!

Velika takmičenja i uspesi naših sportista kod dece bude želju za bavljenjem sportom, a kod roditelja ambiciju da jednog dana i njihovo dete donese kući medalju kojom će se oni ponositi. Aktuelni šampioni i njihov status u društvu često utiču na izbor sporta kojim će se deca baviti. To, nažalost, nije uvek i najbolje rešenje za dete, jer često usledi veliko razočaranje.

Dete nije mali čovek, već ima svoje potrebe. Jedna od njih je i kretanje ili fizička aktivnost, što je jedan od najvažnijih faktora zdravlja. Kroz fizičku aktivnost deca razvijaju telesne i psihičke veštine. Većina dece svoje potrebe za telesnom aktivnošću zadovoljava kroz igru i rekreaciju, ali se sve više mališana rano usmeri na određenu vrstu sporta i počinje sa intenzivnim treninzima i takmičenjima.

Kada je pravo vreme

Fizička aktivnost je važna i za decu i za odrasle, a da bi se stekle zdrave navike još u detinjstvu, mališane treba najpre upoznati sa sportom kroz igru i druženje, što će koristiti njihovom rastu i razvoju. O značaju školica sporta i vrstama fizičke aktivnosti prema uzrastu, razgovarali smo s Vladom Petrovićem, profesorom sporta.

– Da bi se dete bavilo sportskom aktivnošću u određenoj grupi, potrebno je da ima dovoljnu koncetraciju i pažnju na treningu. U zavisnosti od individualnog razvoja, to je najčešće između treće i četvrte godine. Veoma su bitni senzitivni periodi kod dece do šeste godine, jer je jedino tada moguće uticati na razvoj koordinacije pokreta i pojedinih motoričkih sposobnosti. Deca su tada vođena unutrašnjim podsticajima i u tom periodu s lakoćom i velikim interesovanjem usvajaju nove veštine. Mališane motivišu roditelji i trener, ali i njihovo okruženje i zato je bitno da svi u tome budu složni. Detetu treba nametnuti sport, objasniti zašto je to dobro i šta može da očekuje od njega – objašnjava naš sagovornik.

Sport za kompletan razvoj

Najčešća greška koju roditelji prave je rano usmeravanje deteta na određeni sport, jer veruju da će, ako ranije počne, rezultati biti bolji.

– U tom slučaju, dete ne dobije dobru motoričku bazu koja je neophodna za postizanje maksimalnih rezultata u periodu sportske zrelosti. Dete treba posmatrati, uočiti koja se sposobnost razvija i ponuditi mu dodatni podsticaj. Deca pre treće ili četvrte godine ne mogu da se bave sportskim aktivnostima u grupi jer su suviše mala i ne shvataju sport kao igru. Zato im se preporučuju aktivnosti kroz razne oblike kretanja, kupanje u bazenu, fina motorika rukama i nogama, jer pozitivno utiču na psihomotorni razvoj i aktivan razvoj karakteristike kretanja – ističe naš sagovornik.

Čas igre i uživanja

Mališani će najlakše zavoleti sport kroz igru, a to je upravo metod kojim se rukovode školice sporta.

– Školica sporta je bitna zato što se deca kroz igru i sport pravilno razvijaju. Ona nisu svesna da su na treningu pod obavezom, nego idu na čas da se igraju i uživaju. To omogućava treneru da kroz metod igre radi s njima vežbe za pravilno držanje tela, prevenciju deformiteta, razvoj motorike i koordinacije. Noseći element je igra, ali ne bez cilja, već igra koja se prožima kroz svaki trenutak treninga i ima određen cilj i željen ishod. Uz hodanje, trčanje, plivanje i sve druge prirodne oblike kretanja, deca se igraju, poput štafeta i igara na poligonu, a sve u cilju zabave i druženja. Deca se na taj način socijalizuju i stvaraju se interesovanje i ljubav prema sportu – kaže Vlada.

Vežbe imitacije

Izuzetno je važno sve aktivnosti prilagoditi uzrastu. Kod mlađeg predškolskog uzrasta vežbe se zadaju kroz igru, priču, bajku, da bi im bilo zanimljivo za savladavanje, dok deca starijeg predškolskog uzrasta najviše vole vežbe kroz nadmetanje i takmičenje.

– Za mlađi uzrast preporučuju se vežbe imitacije raznih životinja kroz različite oblike kretanja, motorički poligoni (čučni, skoči, pređi, preskoči, provuci, guraj, baci, kolut, kotrljanje…). Kod ovog uzrasta antropomotoričke dimenzije ( brzina, gipkost, koordinacija, izdržljivost, ravnoteža, snaga) razvijaju se kroz osnovne oblike kretanja, a ne u okviru specifičnih vežbi. Preporučuju se od dva do tri treninga nedeljno, jer deca u toku dana imaju dosta ostalih fizičkih aktivnosti u vrtiću ili kod kuće s roditeljima. Kod dece starijeg predškolskog uzrasta radi se najviše na razvoju koordinacije, ali ne zapostavljajući ostale antropomotoričke dimenzije – objašnjava profesor Vlada Petrović.