Iako ne razmišljamo o njoj sve dok nas nešto ne zaboli, naša mala fabrika za preradu hrane radi bez prestanka nadoknađujući sve potrebe organizma i eliminišući ono što mu ne treba. Evo nekoliko stvari koje treba da imate u vidu kada sledeći put začujete „zavijanje” u stomaku...

Unutrašnjost naših organa za varenje je čudesan svet, savršeno složen mehanizam koji ima uticaj na naše zdravlje i celokupno raspoloženje, iako na njih često zaboravimo. O tome kako funkcioniše ta naša mala fabrika za preradu hrane, razgovarali smo s potpukovnikom dr Sašom Perićem, internistom-gastroenterologom na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.

– Sistem organa za varenje čini skup organa prilagođenih za mehaničku i hemijsku obradu hrane, iskoristljivost hranljivih materija za potrebe organizma, i eliminaciju neželjenih produkata. Sačinjavaju ga organi takozvane digestivne cevi, koja se pruža od usne duplje, preko ždrela i jednjaka do želuca i tankog i debelog creva. Ovim putem hrana se sprovodi kroz telo u toku procesa varenja, a usko je povezan s jetrom, žučnom kesom i sistemom žučnih puteva, kao i pankreasom. Oni u varenju učestvuju lučenjem enzima, regulišući biohemijske procese kojima se hranljive materije iz crevnog sadržaja koriste za dobijanje gradivnih i energetskih jedinjenja neophodnih za život – objašnjava dr Perić.

Put hrane

Proces varenja počinje već u usnoj duplji žvakanjem i usitnjavanjem hrane, uz mešanje s pljuvačkom; nastavlja se transportom kroz jednjak u želudac, gde se meša sa želudačnim sokovima i pokretima sluzokože želuca polako potiskuje ka tankom crevu, gde se prebacije postepeno, u malim količinama.

– U tankom crevu tako prerađena hrana meša se sa žuči, koja pomaže varenje masti, i s važnim pankreasnim enzimima. Ovako izmešana hranljiva kaša s potrebnim enzimima pokretima tankog creva polako se potiskuje ka debelom cevu. Imajući u vidu da je priroda stvaranjem velikog broja resica na sluzokoži tankog creva višestruko povećala njegovu površinu, hranljivi sadržaj je skoro sve vreme u kontaktu s njom. U zavisnosti od vrste hrane i receptora za određene produkte varenja, vrši se usvajanje hranljivih materija potrebnih za funkcionisanje organizma. Brzina prolaska hrane kroz digestivnu cev zavisi od mnogo faktora, a svako usporenje ili ubrzanje dovodi do promena u kvalitetu snabdevanja organizma. Klinička slika koja se u tim sitacijama razvija ukazuje nam na moguće uzroke nepravilnog rada.
zena-stomak.jpg
Foto: Shutterstock


Simptomi poremećaja

Dolaskom hranljivog sadržaja u debelo crevo finalizuje se proces apsorpcije hrane i nekih elemenata, posebno vode, a svi neiskorušćeni ili nepotrebni sastojci se formiraju u feces i izbacuju iz tela.

– U različitim delovima digestivne cevi hrana je različitih hemijskih svojstava, kiselosti i enzimskog sastava, čime se definiše i mesto usvajanja određenih sastojaka. To se koristi i u terapeutske svrhe da bi se precizno definisalo mesto apsorpcije i dejstva lekova. Složenost sistema organa za varenje, njegova stalna izloženost dejstvima hrane, hormonskog sistema, hemijskih materija koje unosimo na različite načine, uz veliki broj oboljenja koja se mogu javiti na njemu, dovodi do ispoljavanje veoma različitih simptoma, što je posledica poremećaja funkcije ili oboljenja nekog organa – ističe dr Saša Perić.

Bolesti i simptomi

Klinička slika oboljenja sistema za varenje je veoma šarolika u zavisnosti od procesa i organa koji je zahvaćen. Najčešći simptomi nekih oboljenja su:

Gastritis ili upala sluznice želuca najčešće se manifestuje snažnim bolom u želucu, uz osećaj težine, mučnine, ponekad i povraćanje,povremeno i pečenje u želucu ili iza grudne kosti. Najčešće je izazvan začinjenom hranom, gaziranim pićima i alkoholom, dok je kod starijih ljudi često prouzrokovan velikom količinom lekova.

Jedan od najčešćih uzročnika gastritisa je i bakterijska infekcija Helicobacter pylori sa širokom lepezom simptoma, od osećaja težine u želucu, pečenja i nadimanja nakon obroka, do bola, ponekad praćenog povraćanjem. Ovi simptomi mogu napredovati do mogućnosti razvoja čira ili ulkusne bolesti (oštećenje sluznice). Bolest se može dokazati primenom različitih testova, ali se o izboru testa i kontroli nakon terapije uvek treba posavetovati s lekarom.

Kod čira ili ulkusne bolesti želuca bol se javlja ili pojačava posle obroka, a kod čira na dvanaestopalačnom crevu izražen je na prazan stomak te uzimanje hrane dovodi do smanjenja tegoba. Pacijenti navode da ih bol probudi već u toku ranih jutarnjih sati.

Povraćanje crnog sadržaja poput taloga od kafe ili pojava crne „katranaste“ mekane stolice jesu alarmantni simptomi koji ukazuju na krvarenje iz gornjih delova digestivne cevi. U ovim situacijama prvo treba isključiti činioce koji dovode do lažne uzbune, kao što su uzimanje peparata gvožđa, koji stolicu boje u crno, i povrće poput blitve, spanaća i cvekle.


Grupa upalnih bolesti creva, u koje su uključne kao najčešće Kronova bolest i ulcerozni kolitis, manifestuje se učestalim tečnim do kašastim stolicama sa primesama krvi i sluzi, uz grčeve u trbuhu, čujno krčanje i pretakanje u crevima te slabost i malaksalost, uz nagli gubitak telesne težine.

Kamen u žuči manifestuje se bolom pod desnim rebarnim lukom i u lažici, koji najčešće počinje nakon obilnijeg i začinjenijeg obroka. Nekada ga prati povraćanje, a u određenoj meri može se desiti i da koža i sluzokoža požute, urin postane taman, a stolica izrazito svetla.

Pankreatitis je upala pankreasa, najčešće prouzrokovana kamenom u žuči ili prekomernim jelom i pićem. Karakterišu ga veoma jaki bolovi pojasnog karaktera u gornjem delu stomaka, praćeni mučninom i nagonom na povraćanje. Veoma ozbiljno treba shvatiti ovo oboljenje jer u slučaju komplikacije, često dolazi i do smrtnog ishoda čak i u bolničkim uslovima

Najviše pažnje zbog loše prognoze i sve veće učestalosti u svim starosnim grupama stanovništva svakako zauzima grupa malignih (zloćudnih) tumora sistema organa za varenje, čiji simptomi zavise od organa gde se nalaze. To može biti, na primer, u vidu crne stolice ili pojave sveže ili tamne krvi u stolici, ispoljene anemije (dijagnostikovane nakon primetne malaksalosti i brzog zamaranja), povraćanja ili učestalih stolica koje su promenile konzistenciju (čvrstoću i gustinu), uz osećaj nepotpune ispražnjenosti creva ili lažnih uzbuna (kod niskih tumora debelog creva).

Tekst Vesna Stanimirović
inzenjer.jpg
Foto: Shutterstock


Rano otkrivanje bolesti

Mogućnost uspešnog lečenja u ranim fazama bolesti ukazuje na veliku važnost postavljanja rane i tačne dijagnoze, samim tim što se ranije započinje proces lečenja. S novim pronalascima i primenom različtih procedura u ispitivanju, dijagnoza je moguća već u početnoj fazi s velikom tačnošću. Pri pojavi nekog simptoma ili ispoljavanju drugih znakova lošeg funkcionisanja organa za varenje, pacijent svakako treba da se obrati za pomoć lekaru i da izbegava uzimanje lekova na svoju ruku, jer to može dovesti do maskiranja simptoma i gubitka dragocenog vremena za postavjanje tačne dijagnoze – upozorava dr Perić.


Preporuke za zdrav želudac

Od našeg rođenja sistem organa za varenje stalno je izložen dejstvu različitih činilaca. Da bismo ga zaštitili u što većoj meri, hrana koju jedemo treba da je adekvatno pripremljena, uz minimalnu zastupljenost prženja i masnoće. Količinu hrane treba smanjiti, a obroke podeliti u više manjih, ali izbegavati jelo neposredno pre spavanja ili fizičke aktivnosti. Ne treba jesti jako začinjenu i nedovoljno termički obrađenu hranu, kao ni onu sa veštačkim dodacima i konzervansima.

Važno je i što manje se nervirati, uz dovoljan odmor u toku dana, izbegavati alkoholna i gazirana pića i prestati sa pušenjem. Lekove treba uzimati samo prema preporuci lekara u određenoj dozi i dužini trajanja lečenja, uz pridržavanje mera zaštite sluznice. Pošto sistem organa za varenje možemo smatrati ogledalom našeg načina života, potrebno je da obratimo pažnju na informacije koje nam on šalje. Na taj način eventualni poremećaji i oboljenja mogu se pravovremeno ispitati i lečiti, i pritom otkloniti faktori koji su do tih promena doveli – navodi dr Saša Perić.


Iz bakine sveščice

Protiv heliko bakterije
Potrebno:

→ 300 g listića čuvarkuće
→ 2 kašike meda

Priprema:
Listiće čuvarkuće sameljite u mašini za meso (mada je danas slična obrada u multipraktiku ili seckalici takođe dobra). Pomešajte s medom i uzimajte kašiku svakog jutra natašte. Čuvajte na hladnom mestu. Posle tri ovakve ture zaredom, sačekajte pola godine, pa otiđite na pregled.


Protiv čira u želucu

Potrebno:
→ 100 listića bokvice
→ 1 kg meda

Priprema:
Naseckane listiće bokvice pomešajte s medom i ostavite 15 dana na hladnom mestu. Uzimajte po kašiku dnevno natašte.