Neplodnost podrazumeva nemogućnost začeća u određenom periodu. Kod žena mlađih od 30 godina on iznosi oko dve godine, a posle 30. skraćuje se na godinu dana.

Posle ženine 40. godine dovoljno je šest meseci bezuspešnih pokušaja da se posumnja na neplodnost

Smatra se da u Srbiji od 250.000 do 300.000 parova ili oko 15 odsto ima problem sa začećem deteta. Postoje dva osnovna tipa steriliteta: primarni, kada nikada nije došlo do trudnoće, i sekundarni, kada je u prošlosti postojala bar jedna trudnoća. O uzrocimma neplodnosti, načinima lečenja i novim tehnikama vantelesne oplodnje, razgovarali smo s prof. dr Aleksandarom Ljubićem, eminentnim ginekologom, zaposlenim u prvom privatnom zdravstvenom sistemu „MediGroup”, i zamenikom generalnog sekretara Svetske asocijacije za perinatalnu medicinu.

Razlozi

Postoje brojni faktori koji mogu uzrokovati sterilitet.

Kod žena su to:
* hormonski poremećaji
* neprohodnost jajovoda
* endometrioza
* upalni procesi u maloj karlici
* poremećaj imuniteta
* nasleđe
* internistička oboljenja, itd.

Kod muškaraca loš kvalitet sperme najčešće je posledica smanjenog broja ili pokretljivosti spermatozoida u ejakulatu, ili pak potpunog izostanka proizvodnje spermatozoida. Do ovih promena mogu dovesti razni poremećaji:

* anatomski
* hormonski
* infektivni
* nasledni, itd.

Stres, pušenje i prevelika fizička aktivnost takođe mogu uticati na smanjenje oplodne moći kod oba pola. Otkrivanje uzroka steriliteta

Postoje testovi kojima možemo ispitati sve navedene faktore koji dovode do steriliteta. Osnovna orijentacija je moguća već posle ispitivanja spermograma muškarca, kao i ispitivanja prolaznosti jajovoda (ranije se to ispitivanje radilo rendgenski – HSG, sada ultrazvučno – HyCoSy) i nivoa hormona.

Lečenje steriliteta

Otklanjanje nađenih uzroka najčešće dovodi do trudnoće. U ovom cilju se koristi hirurško i medikamentozno (hormonsko, antibiotsko, imunološko i drugo) lečenje.

Ako do trudnoće dođe kada se izleče nađeni poremećaji ili ukoliko se ne nađe uzrok, moguće je primeniti neke od sledećih tehnika.

Programiranje seksualnih odnosa

Određivanje plodnih dana u vreme oko ovulacije, kada se planiraju odnosi.

Indukcija ovulacije

Izlazak jajne ćelije iz jajnika, kada je spremna za oplodnju – davanje lekova za sazrevanja jajnih ćelija (najčešće više od jedne, koliko je normalno u prirodnom ciklusu), i izazivanja ovulacije.

Nove tehnike vantelesne oplodnje

U oblasti vantelesnog oplođenja za sada je kritična faza, koja je u najvećoj meri odgovorna za ograničeni uspeh, usađivanje vraćenih embriona ili implantacija. Odnedavno su i kod nas uvedene nove metode embriotransfera, koje daju bolje rezultate.

Korišćenje medijuma koji sadrže posebne materije, biološke lepkove i hijaluronsku kiselinu. Naime, dokazano je da ukoliko medijum u kome se nalaze embrioni, pre vraćanja u matericu, sadrži enzime koji pomažu pravljenju adekvatnog prostora za embrion, kao i supstanci koje pomažu prianjanju za sluzokožu materice, šansa za trudnoću porašće za trećinu. Dodatno poboljšanje vidi se kod embriona koji se gaje u specijalnim inkubatorima s manjom koncentracijom kiseonika.

Aktivacija – inicijacija endometrijuma. Proučavanje veoma složenog procesa usađivanja embriona dovelo je do saznanja da namerno pravljenje defekata sluzokože dovodi do njenog pravilnijeg formiranja u narednom ciklusu i do povećanja procenata uspešnosti. Dakle, ova procedura zahteva da se pre ciklusa kada se planira vantelesno oplođenje, obavi intervencija, obično u lokalnoj anesteziji ili bez nje. Tom prilikom se koriste specijalno napravljeni kateteri koji primenom vakuuma usisavaju određen deo sluzokože. Stimulacija ovulacije, uzimanje ćelija, njihovo oplođenje i potom embriotransfer, sprovode se u sledećem ciklusu, s dvostruko većim šansama za uspeh.
trudnoca-beba-test-trudnoce.jpg
Shutterstock 


Aktivacija endometrijuma u spontanom ciklusu. Sve veći broj pacijentkinja odlučuje se za vantelesnu oplodnju uz minimalno korišćenje lekova za stimulaciju ovulacije ili bez njih. Kod njih je primena ove metode donekle drugačija jer zahteva zamrzavanje – vitrifikaciju embriona. Kod ove tehnologije cilj je sakupljanje nekoliko (dva-tri) embriona, koji se vraćaju posle aktivacije endometrijuma. Praćenje rasta folikula primenom ultrazvuka i analize hormona omogućava da se jajna ćelija izvadi u pravom trenutku i oplodi spermatozoidima. Potom se razvijeni embrion specijalnom tehnologijom zamrzava, vitrifikuje i čuva na veoma niskoj temperaturi. U ciklusu pre planiranog transfera, zajedno sa uzimanjem ćelije, vrši se aktivacija endometrijuma na ranije opisan način. Sledeći ciklus, kada se radi vraćanje embriona, podrazumeva praćenje ovulacije, vađenje ćelije, oplođenje i dobijanje embriona, odmrzavanje prethodno vitrifikovanih embriona i transfer. Tom prilikom se prate hormoni pacijentkinje i, ukoliko se ne luče u dovoljnoj količini da podrže usađivanje, terapijski se dodaju. Ova procedura dovodi do znatno većeg uspeha prirodnih IVF ciklusa.

Sekvencijalni transfer. Važan deo IVF procedure podrazumeva procenu prijemčivosti sluzokože materice za embrione. U tu svrhu danas se koristi ultrazvuk, s procenom izgleda, debljine, zapremine, strukture i prokrvljenosti sluzokože. U nedostatku efikasnijih metoda procene takozvanog prozora implantacije (perioda najbolje pripremljenosti sluzokože), razvijena je tehnologa sekvencijalnog transfera. Ona podrazumeva da se transfer vrši u dva akta – najčešće drugog i trećeg ili trećeg i petog dana. Ovom tehnikom se dobija prisustvo embriona u materici tokom dužeg perioda, s većom mogućnošću da se obuhvati vreme najvećih šansi za usađivanje. Ona dovodi do 48 odsto više usađivanja.

− Kao što se može videti, razvijen je veliki broj različitih tehnika koje se primenjuju u ovoj oblasti, a mi ih prilagođavamo individualnim potrebama pacijenata – objasnio je prof. dr Aleksandar Ljubić.

Tekst: Vesna Stanimirović

Tehnike asistirane reprodukcije (biomedicinski potpomognutog oplođenja)

Inseminacije

Ubacivanje u ženski genitalni put, vaginu, matericu ili jajovode najkvalitetnijih spermatozoida s medijumima i hranljivim materijama. Ovo se čini u vreme prirodne ili indukovane ovulacije.

Vantelesno oplođenje

Ovo je najefikasniji način lečenja steriliteta, uspešniji od prirodnog (prirodni ciklus dovodi do 20 odsto trudnoća, a vantelesno oplođenje skoro 40 odsto). Najčešće se vantelesna oplodnja sastoji od indukcije rasta jajnih ćelija, uz kontrolu hormona i ultrazvuka, izazivanje ovulacije davanjem hormona, ultrazvučno vađenje jajne ćelije iz jajnika pre ovulacije, oplodnje jajne ćelije semenom (prirodnim putem ili veštački, unošenjem spermatozoida u jajnu ćeliju iglom), odgajanja oplođene jajne ćelije i potom embriona u inkubatorima, vraćanja embriona u matericu finim, veoma tankim kateterima i davanja hormonske terapije radi podrške usađivanju embriona.

− Kao što se vidi, postoji veliki broj načina da se pomogne parovima koji nemaju onoliko dece koliko bi želeli. Skoro da ne postoje slučajevi u kojima savremena medicina ne može pomoći. Pri tome se u našem Centru za reprodukcije „MediGroup” koriste i tehnike holističke ili integrativne medicine. Ovim pristupom pokušava se da se uskladi fizički, mentalni, emocionalni, energetski i duhovni aspekt poremećaja. Na taj način ne fokusira se samo na određeni zdravstveni problem, već se čovek leči kao celina. A preduslov svakog uspešnog lečenja je da se potencijalni pacijenti jave na vreme – ističe dr Ljubić.


Podmlađivanje jajnika

Reprodukcija zavisi od brojnih faktora, ali je svakako u njenoj osnovi stanje polnih ćelija: spermatozoida i jajnih ćelija.
– Stanje smanjene funkcije jajnika naziva se insuficijencija i može se manifestovati smanjenim potencijalom za stvaranje jajnih ćelija. U tom slučaju može da se uradi metoda podmlađivanja jajnika, koja se primenjuje kod starenja jajnika radi popravljanja njihove funkcije i omogućavanja začeća. Ova metoda se sastoji iz obrade sopstvene krvi, izdvajanja pojedinih vrsta ćelija i aktiviranja različitih faktora rasta u njima. Ovako aktivirani faktori rasta ubrizgavaju se u jajnike. Specifične karakteristike jajnika, veličina, izgled, prokrvljenost i funkcija određuju koji se faktori i u kojoj količini primenjuju kod svake pacijentkinje individualno. Ova metoda dovodi do poboljšanja hormonskog statusa, pojave većeg broja i boljeg kvaliteta jajnih ćelija, kao i do većeg broja trudnoća – objašnjava dr Ljubić.