Najčešće „zimske bolesti” su prehlada, grip, povrede udova pri padu, posle slavlja i stomačne tegobe, pijanstvo (posebno vikendom) kao i povrede u saobraćajnim udesima.

Ali, bez obzira na sezonu, najviše ima respiratornih pacijenata (bronhijalna astma), zbog napada obično predveče i rano ujutro (beležimo u Hitnoj pomoći), čiji se broj povećava s promenom vremena.

Grupa srčanih bolesnika s bolom u grudima povećava se u vetrovitim danima, a povišen krvni pritisak javlja se samostalno (usled obilja slane, masne, kalorične hrane). Tu su i neaktivnost, zatvoren prostor, suv vazduh, prisustvo više ljudi u neprovetrenoj prostoriji, duvanski dim...

Virus gripa posećuje nas upravo sada i veoma je zarazan, a pogađa kako hronične bolesnike tako i relativno zdrave osobe, odrasle i decu, pogotovo u kolektivu. Raspršene kapljice pri kašljanju i kijanju, prljave ruke i upotreba predmeta koje koristi oboleli najčešći su „krivci” za širenje zaraze. Ulazno mesto virusa je respiratorni sistem: kod prehlade napada nos i grlo, a grip se može širiti na bronhije i pluća.

Sledeća karika u lancu infekcije je količina i virulencija (zaraznost i jačina virusa). Da li će ponekad najslabija karika, osetljivost i sklonost bolesti, popustiti, zavisi od nas samih i od jačine imuniteta. Naročito treba da se čuvaju hronični bolesnici, pa je za njih najbolja vakcinacija.

Vaša Nada Macura