Navikavanjem deteta na zdravu ishranu i sport odmalena možete sprečiti sve komplikacije koje gojaznost sa sobom donosi

Gojaznost je bolest koja se može sprečiti – promenom stila života, primenom principa pravilne ishrane, povećanom fizičkom aktivnošću moguće je prevenirati pojavu gojaznosti. Uspešnom identifikacijom i lečenjem gojazne dece možemo preduprediti nastanak svih komplikacija koje gojaznost sa sobom nosi – kaže prof. dr Edita Stokić, načelnica Odeljenja za metabolizam Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCV.

Gojaznost je bolest modernog doba koja je poprimila razmere epidemije, nastala usled sedećeg načina života, pojačane urbanizacije i digitalizacije, smanjenja fizičke aktivnosti i povećanog unosa visokokalorične hrane. Ovo oboljenje je vodeći zdravstveni problem širom sveta. Od 1980. godine, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, udvostručen je broj gojaznih osoba: 1,5 milijardi ljudi ima predgojaznost ili gojaznost, a 43 miliona dece je predgojazno ili gojazno. U Srbiji čak 56 odsto ljudi ima prekomernu težinu ili je gojazno. Kod dece zabrinjava podatak da je u periodu od 2006. do 2013. godine porastao broj debeljuca sa 8,5 na 13,7 odsto.

Povećanje težine doprinosi nastanku arterijske hipertenzije u 50 odsto slučajeva, ishemijske bolesti srca u 33 odsto i šećerne bolesti tipa 2 čak u 75 odsto slučajeva. Smatra se da je očekivana dužina života drastično smanjena kod gojaznih osoba: debeli muškarci žive 12, a debele žene devet godina kraće nego normalno uhranjeni. Kako se povećava učestalost gojaznosti kod dece i adolescenata, jasno je da se na taj način povećava rizik od nastanka tipa 2 šećerne bolesti: jedan od tri bucmasta dečaka dobiće šećernu bolest tokom života, kao i dve od pet bucmastih devojčica. U medicinskoj literaturi iznet je podatak da će baš zbog gojaznosti i njenih komplikacija naša deca imati kraći životni vek od nas, njihovi roditelji.

Zanimljiv je još jedan podatak: od 1993. do 2012. godine, koliko je trajalo ispitivanje, zabeležen je porast obima struka kod žena i muškaraca. Kod žena je zabeleženo povećanje od 6 cm, a kod muškaraca od 4 cm. Na taj način, ne samo da postajemo gojazniji i teži već i sve širi. To dobija na značaju ako se istakne da je nakupljanje sala na stomaku udruženo sa češćom pojavom kardiovaskularnih bolesti i šećerne bolesti tipa 2.

Zašto je gojaznost tako česta?

Dobro je poznato da se u osnovi gojaznosti nalazi pozitivan energetski bilans koji je rezultat povećanog energetskog unosa odnosno smanjene fizičke akitvnosti, što rezultuje nagomilavanjem viška energije u vidu masnih naslaga, to jest sala. Podaci iz studija sprovedenih poslednjih nekoliko godina pokazali su da savremeni uslovi života uslovljavaju da svakodnevni energetski unos bude daleko iznad stvarno potrebnog.

S druge strane, smanjena fizička aktivnost je drugi činilac od značaja za nastajanje gojaznosti. Faktori koji doprinose smanjenju fizičke aktivnosti podrazumevaju sve veću primenu tekovina savremene tehnologije kao što je korišćenje kompjutera,mobilnih telefona, motornih vozila, liftova, pokretnih spenica, uz sve više sedenja u školi, na poslu i potom kod kuće. Sve se više vremena provodi pred TV ekranima i monitorima kompjutera. U jednoj studiji pokazano je da vreme provedeno ispred TV ekrana u trajanju od dva sata dnevno povećava rizik od razvoja gojaznosti za 23 odsto, a rizik od nastanka šećerne bolesti čak za 14 odsto, kao i da je sedenje na poslu povećalo rizik od razvoja gojaznosti za 5 odsto, a od dijabetesa za 7 odsto. Suprotno tome, stajanje ili šetnja tokom obavljanja svakodnevnog posla smanjili su rizik od nastanka gojaznosti za 9 odsto, a od dijabetesa za 12 odsto.

Istovremeno, ne može se zanemariti i značaj naslednog faktora. Smatra se da će gojazni roditelji imati i decu s povećanom telesnom težinom: u braku jedne gojazne i normalno uhranjene osobe polovina dece će biti gojazna, a ako su oba roditelja gojazna, rizik od nastanka gojaznosti kod dece je čak 80 odsto. Takođe, ako se posmatraju gojazna deca, kod 60 odsto njih prekomernu težinu ima majka, a u svega 40 odsto otac, što ukazuje na veći značaj gojaznosti kod majke. Sem gena, porodica nam daje i druge stvari: loše navike u ishrani od najranijeg detinjstva, kao i stil života koji karakteriše smanjenje fizičke aktivnosti.
deca-vezba-vezbanje.jpg
Foto: Shutterstock


Lepša strana medalje

Poštovanje principa pravilne ishrane i fizička aktivnost predstavljaju efikasne vidove sprečavanja gojaznosti i nastanka šećerne bolesti tipa 2.
Prevencija gojaznosti je značajan korak, a počinje odmah po rođenju deteta navikavanjem na zdravu hranu, a kasnije i na zdrav način života.
Najbolje rezultate pružiće intenzivan zdravstveno-vaspitni rad s roditeljima, nastavnicima i svima koji brinu o dečjem zdravlju.

Dečja gojaznost = dijabetes

Zabrinjavajući podaci o porastu gojaznosti kod dece bili su razlog da Klinički centar Vojvodine i Grad Novi Sad pokrenu projekat „Gojaznost i dijabetes putuju zajedno: borimo se protiv njih!”. Cilj je prevencija dečje gojaznosti i njenih komplikacija, a ciljna grupa učenici, nastavnici, psiholozi i pedagozi osnovnih i srednjih škola u Novom Sadu.

Kutak za roditelje

Nekoliko saveta o pravilnoj ishrani u dečjem uzrastu, koju treba započeti odmah:

Ishrana mora biti raznovrsna, što podrazumeva korišćenje svih hranljivih materija, vitamina i minerala.

Pravilno rasporedite obroke: tokom dana treba da postoji 5-6 obroka, gde su doručak, ručak i večera glavni, uz koje se dodaju 2-3 užine. Treba da se trudite da užine obuhvataju sveže voće i povrće. Bar jedan obrok dnevno treba da sadrži kuvano jelo („na kašiku“), a sveže povrće treba da bude sastavni deo i doručka i večere.

Obroci treba da su količinski prilagođeni svakom detetu odnosno uzrastu, a nikako ne smeju da se mere porcijom roditelja.

Smanjite količinu slatkiša, sokova i gaziranih, zaslađnih pića, kao i brze hrane.

Zabranite gledanje televizije i čitanje za vreme jela. Deca koja jedu ispred TV ekrana ili kompjutera mehanički ubacuju hranu u usta ne obraćajući pažnju na ukus i miris, žvaću samo delimično, gutaju dosta vazduha i pritom zalivaju hranu vodom ili sokom, tako da nemaju osećaj o količini onoga što su pojela niti mogu da blagovremeno osete da su sita.

Povećajte unos tečnosti: dnevno bi trebalo minimalno popiti 1,5-2 l vode. Za decu i adolescente bitna je i količina mleka i jogurta radi kalcijuma i mlečnih masti neophodnih za rast i razvoj.

Učinite zdravu hranu zanimljivom za decu: aranžirajte je na način koji će ih zainteresovati da probaju i nešto što ne vole.

Naravno, ne zaboravite na fizičku aktivnost!

Tekst: Slađana Stojanović