Problem nastaje kada dospe u ljudski organizam i napadne aktivne ćelije, u tom trenutku počne da proizvodi 7 toksina od kojih 4 mogu ubiti čoveka.

Najotrovnija supstanca na svetu je ujedno i najskuplja, a redovno se koristi u kozmetičkoj industriji, a takođe i kao lek za nekoliko različitih bolesti. Reč je o botulinskom toksinu, poznatijem kao Botoks. Njega proizvodi bakterija Clostridium botulinum, a prvi put je otkriven u 18. veku u loše pripremljenim kobasicama. Ime je dobio po latinskom za kobasice – botulus.

Botulinski toksin je jedan od primera izuzetno opasnih otrova koji imaju korisne medicinske aplikacije. Toliko je opasan da se proizvodi u vojnim postrojenjima, a košta oko 135 milijardi evra po jednom kilogramu – što ga čini najskupljom supstancom na svetu (koju su napravili ljudi).

Uprkos tome što je toliko otrovna i toliko skupa supstanca, potražnja za Botoksom je uvek velika. Mnogi ljudi plaćaju velike količine novca da ga ubrizgaju u čelo kako bi uklonili bore. Samo u 2013. godini kompanija koja proizvodi

Botoks je prodala injekcije koje se ubrizgavaju u čelo u vrednosti od 1.5 milijardi evra, a sama kompanija je procenjena na 65 milijardi.

botoks-zatezanje-kozmetika.jpg
Foto: Profimedia

Prema metodi koja meri smrtonosnost supstance, a koja se zove “Medijan smrtonosna doza, LD 50”, poznatija kao “Smrtonosna doza, 50%”, botulinski toksin je najotrovnija supstanca na svetu.

LD 50 meri koliko bi supstance moglo ubiti pola ljudi kojima se da (hipotetički), a količina botoksa iznosi svega 0,000001 mg po jednom kilogramu osobe. Drugim rečima, oko 0.00007 mg ovog toksina može ubiti čoveka od 70kg. Ili, smrtonosna doza za prosečnog čoveka je teška kao i jedan kubni milimetar vazduha.

Sama bakterija koja proizvodi otrov se može pronaći u tlu i vodi širom sveta, i uopšte nije neuobičajena i opasna.

Ali problem nastaje kada dospe u ljudski organizam i napadne aktivne ćelije. Ona u tom trenutku počne da proizvodi 7 toksina od kojih 4 mogu ubiti čoveka. Bakterija se takođe često može pronaći i u medu, ali na sreću, naš organizam je dovoljno snažan da uništi uljeza pre nego dospe do aktivnih ćelija.

S druge strane, bebe nemaju razvijen imuni sistem protiv ove bakterije sve dok ne napune godinu dana, zbog čega se med nikada ne treba davati bebama mlađim od 12 meseci. Antiotrov za botulinski toksin postoji.

botoks-zatezanje-kozmetika.jpg
Foto: Profimedia

(Pixelizam.com)