Manjak magnezijuma, natrijuma, gvožđa i drugih elemenata može izazvati lakše simptome, ali i teže poput letargije, mučnine i glavobolje, naročito posle 50. godine

Minerali su jedan od najvažnijih strukturnih elemenata svakog organizma, bez kojih on nije u mogućnosti da funkcioniše na zdrav način. Njihov nedostatak pogađa sve ljude bez obzira na životno doba, međutim, simptomi manjka elemenata poput magnezijuma, natrijuma, gvožđa i slično, posebno mogu biti intenzivni kod starijih osoba. S obzirom na to da se kod njih mogu javiti i neka ozbiljna oboljenja, poput kardiovaskularnih, veoma je važno pratiti znake koje telo daje. Na taj način može se ustanoviti da li su eventualni simptomi poput izraženog osećaja slabosti, malaksalosti, bolova u mišićima i tromosti, izazvani pogoršanjem postojeće bolesti ili su samo reakcija na nedostatak nekog minerala.

Iz same njihove definicije može se uočiti koliko su oni važni za telo. Oni ulaze u sastav svakog tkiva - od krvi, preko organa do kostiju, a pored toga, imaju regulišuću funkciju, jer kao deo enzima omogućavaju normalan rad svih ćelija. Zbog toga se njihov manjak može primetiti na kosi, koži, noktima, ali i osetiti u mišićima, pa i u čitavom telu.

Loši nokti

Ako se nokti krive ili se na njima jave zadebljanja i učestale zanoktice bez posebnog uzroka, budite sigurni da nemate dovoljno cinka. Iz istog razloga na noktima se pojavljuju i specifične bele crtice i fleke. Ljudima sa izrazito mekanim ili krtim noktim u telu najčešće manjka magnezijuma.

Seboreja i slaba kosa

Cink je mineral koji na mnogo načina uslovljava zdravu kosu i kožu, pa ukoliko ga manjka u telu, često se javlja seboreja, a kosa počinje nekontrolisano da se masti. Pored toga, postaje slaba i beživotna, pa ne može da je popravi nijedan preparat za spoljnu upotrebu. Dovoljna količina cinka može da znači mnogo za kosu ljudi u poodmaklom dobu, jer joj s godinama kvalitet svejedno slabi usled brojnih faktora.

Pege i promene na koži

Sem što koristi vlasištu, cink pospešuje funkcionisanje ćelija kože, najvećeg organa ljudskog tela, a usled njegovog nedostatka može nastati niz promena.


Među prvima su akne i izraštaji poput bradavica, ali i pojava staračkih pega. Iako nije potvrđeno da one nastaju iz nekog određenog razloga, pojedini dermatolozi veruju da se umnogome mogu sprečiti dovoljnim unosom cinka.

Crven i otečen jezik

Manjak gvožđa najčešće se manifestuje kao izražen osećaj slabosti, malaksalosti, pa i bezvoljnosti, međutim, manjak tog elementa može lako da se primeti i ukoliko se u usnoj duplji javi neuobičajeno crvenilo. Ono je posebno izraženo na jeziku, koji može biti i neuobičajeno natečen.

Bol u zglobovima

Grčevi i bol u mišićima često se povezuju s nedostatkom magnezijuma, dok se hronični umor i osećaj težine u nogama javljaju usled manjka gvožda i kalcijuma. Deficit magnezijuma izaziva i mučninu i gubitak apetita, a letargija, pospanost i stalni umor znak su da nema dovoljno natrijuma.
vitamini-minerali.jpg
Shutterstock 


Otkrivamo vam izvore minerala

Mnogi od nas nemaju potrebnu količinu minerala u telu, iako se oni nalaze u dostupnim namirnicama, koje se lako mogu uvrstiti u svakodnevnu ishranu. Na pitanje koje su dnevne potreba za svakim mineralom i gde ih ima najviše, odgovorila nam je mr. ph Tatjana Šipetić, zamenica direktora Zdravstvene ustanove „Apoteke Lilly drogerije”. Ipak, treba biti oprezan, jer i preterana količina nekog minerala u organizmu može biti podjednako štetna po zdravlje kao i njegov manjak.

Kalcijum - važan za formiranje kostiju i zuba, koagulaciju krvi, kontrakciju mišića, prenos nervnih impulsa

prirodni izvori: mleko, mlečni proizvodi, žumance, orasi dnevna doza: 800 mg

Magnezijum - učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata, proteina, kalcijuma, vitamina C, fosfora, natrijuma i kalijuma prirodni izvori: orasi, kakao, pasulj, grašak, meso dnevna doza: 375 mg

Natrijum - održava nivo vode u telu, reguliše kiselo-baznu ravnotežu, propustljivost ćelija, prenos nervnih impulsa
prirodni izvori: kuhinjska so, konzervisana ili instant hrana, morska so dnevna doza: 1 g

Kalijum - reguliše mišićnu aktivnost, kiselo-bazni balans, metabolizam ugljenih hidrata i proteina
prirodni izvori: suve kajsije, krompir, meso, paradajz, žitarice, dinja, banana dnevna doza: 2 g

Gvožde - ima ulogu u prenosu kiseonika putem hemoglobina, učestvuje u normalnom funkcionisanju velikog broja enzima u organizmu prirodni izvori: crveno meso, pasulj, orasi, biljke s tamnozelenim lišćem dnevna doza: 14 mg

Cink - učestvuje u više od 200 enzimskih reakcija u telu, a izuzetno je važan za sintezu RNK i DNK prirodni izvori: namirnice životinjskog porekla, školjke, tvrdi sir, lešnici, jaja dnevna doza: 19 mg

Selen - poznat je kao važan antioksidans, stimuliše imunitet, pomaže u borbi protiv artritisa, prevenciji kardiovaskularnih bolesti i raka prirodni izvori: meso, riba, žitarice, brokoli, pečurke, kupus dnevna doza: 55 µg

Hrom - pojačava delovanje insulina, a time i ulazak glukoze u ćelije prirodni izvori: pivski kvasac, grašak, pasulj, orasi dnevna doza: 40 µg

Pripremila: Tamara Marić