Bolni zglobovi i smetnje pri hodu obično stižu s godinama, a mogu biti i posledica povrede i preterivanja u teretani. Fizikalna terapija, masaža i kiropraktika uspešno otklanjaju probleme, samo je važno primeniti ih na pravi način

Bol pri hodu ili sedenju, a ponekad i ležanju, otežava nam život i trenutke odmora. Oseća ga gotovo četvrtina populacije, posebno stariji. Javlja se uporedo sa starenjem, ali i kao posledica nepravilnog držanja, nedovoljno kretanja, preteranog opterećenja zglobova prilikom nekog posla ili sporta, ali i usled prekomerne težine. Međutim, tegobe pri kretanja nisu neizbežne, jer se njihov nastanak može usporiti a bol ublažiti. Pitanje kada je potrebna fizikalna terapija a kada je dovoljna samo masaža, postavili smo dr Milanu Mileusniću, fizijatru u ordinaciji za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.

– Pri pomenu fizikalne terapije, mnogima je prva asocijacija masaža, jer misle da će im u svakom stanju prijati i otkloniti bol. Međutim, kada je reč o masaži, treba biti vrlo oprezan, jer pre svega mora da je radi stručno lice. Postoje različiti vidovi: terapijska, relaks, estetska (anticelulit)... Često je savetujemo sportistima posle velikih opterećenja, utakmica ili treninga, da bi im se telo opustilo i spremilo za nove izazove. Kod povreda i bolne vratne ili lumbalne kičme, u akutnoj fazi, masaža je kontraindikovana i mora se izbegavati. Zbog ubrzanog načina života, manjka vremena, stresa, nepravilnog sedenja i držanja, savetuje se povremeno i široj populaciji. Nakon masaže, ljudi su opušteniji i to im omogućava brzo vraćanje svakodnevnim obavezama – ističe dr Mileusnić.

Povrede zglobova

Zglobovi su formirani od koštanih i mekih delova. Kod sportista su češće povrede mekih delova (zglobna čaura, ligamenti), a ređe koštani delovi. Zglobovi su pokretni spojevi između kostiju, sastavljeni većinom od dve kosti, od kojih je jedna udubljena, a druga ispupčena.

– Zglobna hrskavica nema sopstvenu vaskularizaciju (prokrvljenost), već se ishranjuje sinovijalnom tečnošću, pri čemu je najznačajnija aktivnost zgloba. Bol u zglobovima javlja se iz više razloga: ponekad usled bezazlenog pokreta ili ozlede u svakodnevnom životu, zatim posledica gojaznosti kada zbog opterećenja zglobovi počinju da trpe i bole, u trudnoći (usled povećanja telesne težine), u sportu (rekretivnom i profesionalnom), zbog povreda zadobijenih nezgodnim doskokom (proklizavanjem, udarcem).

Povrede zgloba najčešće nastaju direktnim udarcem ili prekomernim pokretima, van fiziološke mogućnosti zgloba. Distrorzija (uganuće) nastaje kada sila ne savlada potpuno otpor zglobnih veza i on ostane u svom anatomski normalnom položaju. Prema stepenu povrede mogu biti:

* Elongacione (I stepena)
* simptomi: slab bol, otok koji nestaje već posle nekoliko dana.
* Laceracione (II stepena) – uganuće ili delimični prekid ligamenta
* simptomi: jak, oštar bol, otok, krvarenje, nestabilnost zgloba i smanjena funkcija
* Rupturacione (III stepena) – potpuni prekid ligamenta
*simptomi: oštar bol, veliki otok, hemoragija. Operativno se leče već prvog dana i zahtevaju dugotrajno lečenje.

Za sva tri stepena distorzije krioterapija je obavezna (hlađenje ledom). Distrorzija se utvrđuje kliničkim pregledom i ultrazvukom.

Ligamenti, mišići i tetive

Naše zglobove od povreda štite ligamenti,mišići i tetive. Ligamenti su jake, fibrozne veze, koje se nalaze između dve kosti, a tetive fibrozni delovi mišića, kojima se on pripaja za kost.

– Jaki mišići, tetive i ligamenti sprečavaju traumu zgloba. Traumatske povrede su ređe, jer je potrebno delovanje velike sile. Međutim, mnogo češće su povrede mekih tkiva (ligamenti, mišići, burze) koji štite zglob. Ove povrede, koje su česte u svakodnevnom životu (pad, upadanje u rupu, nezgodan stav), profesionalnom sportu (doskok, kontakt, proklizavanje), dijagnostikuju se kliničkim pregledom, ultrazvučno i magnetnom rezonancom. Tegobe su praćene bolom, nemogućnošću oslonca, otokom, hematomom. Fizikalno-terapijske procedure, analgetici, gelovi za hlađenje, ledeni oblozi, mirovanje, elevacija i imobilizacija dovode do izlečenja – ističe naš sagovornik.
bol-zglobovi-ruke.jpg
Shutterstock 


Trnjenje i žarenje

Trnjenja, nelagodnost, žarenje li neki drugi neprijatan osečaj koji se širi duž ruke i noge, može biti posledica: oštećenja vratne kičme (kada pacijent oseća nelagodu kroz prst ili šaku), oštećenja nekog dela lumbalne kičme, koje često prate bol, grčevi i i žarenje niz noge i spuštaju sve do stopala (tegoba je u narodu poznata kao išijalgija). Pored koštano-zglobnog sistema, ovi neprijatni osećaji mogu biti posledica vaskularnih tegoba ili povišenog šećerau krvi, tako da je potrebno uraditi laboratorijske analize i dodatne dijagnostičke procedure, EMNG (elektromioneurografija) i magntnu rezonancu). Terapija je fizikalna, uz analgetike i polivitamine.

Šta je smrznuto rame?

– Smrznuto rame ili adhezivni kapsulitis najčešće pogađa populaciju između 40 i 60 godina, a češće žene. Nastaje kao posledica zadebljanja i otoka mekog tkiva (zglobna kapsula), koje obavija rameni zglob. Do ovog problema mogu dovesti najobičnije svakodnevne aktivnosti, nošenje većeg tereta, povreda ramena, luksacija i subluksacija, povreda živaca, tetivno-mišićnih struktura ramenog pojasa, različita postoperativna stanja, kontaktni sport. Javljaju se bol i ograničena pokretljivost u ramenu. Bol je ponekad tako snažan da pacijent nije u stanju ni da se sam očešlja niti da načini najjednostavniji pokret. Često se kontraktura u ramenu do te mere razvije da ono bude kao zaključano. Upornim fizikalnim procedurama, uz analgetsku terapiju, ovo stanje se može poboljšati, to jest ublažiti bol i povećati pokretljivost, pa se pacijent ubrzo vraća svojim uobičajenim aktivnostima – objašnjava fizijatar dr Milan Mileusnić.
kicma-bolovi.jpg
Shutterstock 


Bolest kao uzrok

Bolovi u zglobovima mogu biti posledica primarne bolesti od koje se pacijent leči. Česti su kod reumatskih bolesti (reumatoidni artritis, ankilozirajući spondilitis, giht). Bol je praćen otokom, otežanom pokretljivošću i crvenilom, a dok traje zapaljenje, zglob je topao.
Pacijentu se savetuje lekovi i fizikalne procedure (elektroterapija i hidroterapija)
Dijagnostikuju se kliničkim pregledom, laboratorijskim analizama, ultrazvukom
Dužina terapije je individualna i zavisi od vrste bolesti, težine stanja i godina pacijenta

Fizikalna terapija i regenerativne procedure
Prp (Platelet Rich Plasma)

Koncentrovani trombociti ili PRP sadrže veliki rezervoar bioaktivnih proteina, uključujući faktore rasta, koji su od vitalnog značaja za oporavsk tkiva, regeneraciju i zarastanje rana. Plazma terapija se koristi u lečenju artritisa, povreda mišića, hroničnih rana, degeneracije zglobova. Za pripremu PRP potrebna je mala količina krvi, koja se uzima iz ruke i zatim stavlja u centrifugu, gde se odvajaju trombociti. Posebno pripremljeni trombociti ponovo se ubrizgavaju u obolelo mesto. Oni otpuštaju faktore rasta koji, povećani i do osam puta, zaustavljaju upalu i pospešuju izlečenje. Ne postoji brža metoda za obnovu mišića već posle četiri dana. Obično je dovoljan samo jedan tretman, a ako ne daje očekivani rezultat, propisuje se još 1-3 tretmana.

Ozonoterapija

Ozon je gas koji, kada je pažljivo doziran, predstavlja prirodni lek bez kontraindikacija. Medicinski ozon ima baktericidna, fungicidna i antivirusna svojstva, tako da ima široku primenu u dezinfekciji rana, kao i u lečenju bakterijskih i virusnih oboljenja. Ozonoterapija ima široku primenu kod oboljenja koštano-zglobnog sistema, u lečenju diskus hernije, artritisa, osteoartritisa, virusnih oboljenja (herpes, hepatitis), u dermatologiji, kod malignih oboljenja (aktivira imuni sistem), gljivičnih kožnih infekcija. Daje se putem instilacije (injekciono ubrizgavanje) i autohemo (vadi se krv pacijenta koja se obogaćuje ozonom i potom vraća infuziono). Ozonoterapija se ne preporučuje trudnicama i obolelima od hipertireoze. U svetu, terapija ozonom poznata je više od 30 godina, a ordinacija „Sport Medical Alliance” prva je primenjuje u regionu.

Bio Density

To je lečenje osteoporoze bez upotrebe lekova, to jest sistem koji na bezbedan način povećava koštanu gustinu stimulacijom prirodnog procesa izgradnje kostiju. Na osnovu Vulfovog zakona, da koštano tkivo na pritisak reaguje povećanom produkcijom kosti, proces primenjuje optimalnu biomehaniku radi kompresije koštane mase koja se kompjuterski određuje. Sila pritiska stimuliše rast tetiva i ligamenata povećavajući snagu i stabilnost zglobova.

Indiba activ

Ovo je neinvazivna metoda kojom se stimulišu prirodni mehanizmi oporavka tkiva, na osnovu jedinstvenog proionic dejstva u ćelijama. Sistem je zasnovan na frekvenciji od 448 KHz, koja aktivira biostimulaciju, stimuliše mikrocirkulaciju i pospešuje metaboličku hiperaktivnost čuvajući fiziologiju ćelije. Ima široku primenu kod: povreda lokomotornog aparata, diskus hernije, išijalgije, istegnuća mišića, burzitisa, artroze, artritisa, za zarastanje ožiljaka itd.

RSQ1

To je terapijska procedura koja se sprovodi u slučaju oštećenja mišića, osteoartritisa, hroničnog bola, tendinopatije, kao i postoperativno. Kontraindikovana je kod tumora, trudnoće, pejsmejkera, tromboze.

Tekst Vesna Stanimirović


Kiropraktičar nežnih ruku

Neadekvatan način života, stres, umor, predugo sedenje za računarom, nepravilno bavljenje sportom, pa čak i promena vremena, mogu izazvati bol u ramenima, vratu i leđima. Glavobolja, bol u kuku, nozi, ruci – mnogi od ovih simtpoma potiču od nepravilnog držanja kičme. Pošto niko nema tu privilegiju da je zaštićen od takvih bolova, kroz ordinaciju kiropraktičara Aleksandra Ace Popovića prošlo je mnogo ljudi.

– Svi znamo da je umerenost u svemu ključ dugog i zdravog života, ali retko kada to i poštujemo. A ovo što ja radim radili su ljudi hiljadama godina pre mene: ručno nameštali izmeštene zglobove. Kiropraktika je mehanička procedura i predstavlja upravo to ručno korigovanje položaja zglobova. Zadatak kiropraktičara je da uoči blokadu i da je manipulativnom tehnikom otkloni, a samim tim otklanja se i energetski blok u određenom delu tela, čime se organizmu pruža mogućnost da otpočne prirodan proces samoizlečenja. Moje pacijente sam postupak ne boli, jer ja zaista nemam ni brze ni agresivne pokrete. Jednostavno, dođem do mesta gde se problem nalazi i uradim određen pokret. Što se uganuća tiče, bolno je samo vraćanje zgloba na mesto, ali to „nameštanje“ obično ne traje duže od nekoliko minuta. Istog trenutka kada se zglob vrati u normalan položaj, dotadašnji bol prestaje – ističe Aco Popović.