Izaberite zanimanje za uspešnu karijeru

Na porodičnim skupovima započinjala sam razgovor o budućnosti svog sina, izboru fakulteta i zanimanja, počinje svoju priču Jasna Matić.

– Moj svekar je želeo da mu unuk bude bankar kao deda, ja sam bila sklona medicini, a suprug, elektroinženjer i naš sin Nikola, tada odličan učenik trećeg razreda gimnazije, nisu se izjašnjavali niti komentarisali. Odlučila sam da rešenje potražim od stručnjaka, pa smo se moj sin i ja jednoga dana našli kod Eleonore Vlahović, radi pravilnog izbora njegovog životnog poziva odnosno testiranja za profesionalnu orijentaciju. Kasnije će se ispostaviti da je to bila jedna od najpametnijih odluka koje sam u životu donela. Posle sedam godina i sada se živo sećem Eleonorinih reči: „Vaš sin nije za medicinu, veterinu, elektrotehniku, mašinstvo...”. Pomislih u trenutku: Blagi bože, da li je moguće da nije baš ni za šta, pa on je tako pametno dete? Eleonora je nastavila gledajući testove mog sina: „Vaš sin je rođeni naučnik. Njegov test postignuća je izvanredan!”. Laknulo mi je! Bar je za nešto, pomislih, mada nisam bila sigurna da je naučnik zanimanje...

– A kako je danas? Moj sin je diplomirao prvi u generaciji sa 23 godine na prestižnom Kraljičinom univerzitetu u Engleskoj. U 25. godini završava drugi fakultet i master iz bioinformatike. Briljantan je! Pobeđuje na univerzitetskim takmičenjima i osvaja prva mesta. Ponosni smo na njega! Za sve roditelje imam preporuku: ne lutajte, tražite savet od stručnjaka. Vredi svaki uloženi dinar! Nas je profesionalna orijentacija odvela na pravi put i naše dete je uspelo da pronađe sebe – zadovoljno završava naša sagovornica.

Uslov za uspeh

Jedan od prvih uslova za izgradnju uspešne karijere jeste pravilan izbor zanimanja. Da bismo bili produktivni, uspešni i srećni, važno je da odaberemo posao koji nam odgovara. Jer, čovek u radu provede dve trećine života.

O tome kako profesionalna orijentacija može pomoći mladima, ali i nešto starijima, razgovarali smo sa Eleonorom Vlahović, diplomiranim psihologom i specijalistom za profesionalnu orijentaciju.

Odlučuje više faktora

– Profesionalna orijentacija je postupak koji pomaže kako deci tako i odraslima da donesu prave odluke u vezi sa svojom budućom profesijom. Najčešće se radi pre upisa u srednju školu ili na fakultet. Nažalost, naš sistem obrazovanja ne bavi se dovoljno profesionalnim razvojem učenika. Deca ne znaju koje škole a samim tim ni koja zanimanja postoje, ne znaju šta im najviše leži i, naravno, ne mogu da donesu dobru odluku o daljem obrazovanju. Osoba koja radi profesionalnu orijentaciju, posle pregledanih testova daje dovoljno informacija za donošenje kvalitetne odluke, pritom uvažavajući više faktora: sposobnosti deteta, njegova interesovanja, motivaciju, realne mogućnosti i sve ostale faktore koji jednu odluku čine dobrom. Na primer, ako imate jedinstvenu školu u Beogradu, a dete je iz unutrašnjosti i želi baš nju da upiše, onda ta odluka povlači još jednu, koja se tiče odvajanja od porodice, za šta nisu sva deca podjednako spremna – naglašava Eleonora Vlahović.

Reakcija dece roditelja

– Kada deci i roditeljima saopštim rezultat testiranja, on je potkrepljen velikim brojem podataka. Najveći broj njih profesionalnu orijentaciju doživi ne samo kao pomoć pri izboru zanimanja već i kao otkriće ili verbalizaciju nečega što su i sami naslućivali. Uvek volim da naglasim da profesionalna orijentacija ne može da identifikuje ono čega nema. Međutim, kada se analiziraju svi segmenti testa i kada se sagledaju sve osobine i navike neke osobe, zaključak uglavnom bude isti: svako ima sklonosti ka nečemu i niko moju priču ne prihvata kao nametnutu, već kao nešto što je i do sada u manjoj ili većoj meri znao. A dešava se i da roditelji na kraju kažu: „Da, to je bila naša želja, ali objektivno gledano, možda moje dete i nije za to” – navodi psiholog koji se ovim poslom bavi već dvadeset pet godina.

Volim ono što radim

Svaki čovek želi ideal: posao koji odgovara njegovim sposobnostima i interesovanjima, da bude dobro plaćen i da radi bez mnogo stresa.

– Realnost je da je svet rada okean, veliki i dubok, gde duvaju razni vetrovi. Najbolje će proći osoba koja je spremna da pliva i da menja stil: malo leđno, malo prsno, malo kraul… Da zna kako i kada da se zaštiti ili ako reši da promeni nešto što možda voli, ali radi u okolnostima koje joj ugrožavaju zdravlje, fizičko ili mentalno. Ako je sredina izuzetno stresna i ona vidi da sagoreva na poslu, sasvim je u redu da napusti ono što voli i opredeli se za posao koji malo manje voli, ali je primeren njenim godinama ili zdravstvenom stanju, a pritom i finansijski isplativ. Trpeti nešto na poslu nikako nije dobro, trebalo bi uvek biti spreman za promenu onoga što ne valja. Važno je shvatiti da samo vi imate kontrolu nad sopstvenim životom, i da samo vi donosite odluke i preuzimate rizike, menjajući nešto što je loše i bez prespektive – zaključuje Eleonora Vlahović.

Nikad nije kasno

Da li postoji starosna granica za profesionalnu orijentaciju?
– Granice nema! Često mi dolaze studenti koji su na fakultetu izgubili po dve-tri godine ne polažući ispite. Oni su u velikoj dilemi da li da ipak nastave ili da promene fakultet, pritom strepeći da će se to ponoviti. Tu je profesionalna orijentacija od neprocenjivog značaja. Ona je namenjena svima, od 14. godine nadalje. Najstariji kandidat za promenu posla koji mi je došao na testiranje imao je 45 godina, pošto je sticajem okolnosti, zbog gubitka posla, bio prinuđeni da ponovo traži sebe. U tim slučajevima profesionalna orijentacija je veoma uspešna, jer ljudima otvorimo neki novi vidik i pružimo podršku za nešto što su u suštini znali, ali nisu umeli da ispravno protumače. Važno je biti spreman za promene i menjati ono što nam ne odgovara – kaže Eleonora Vlahović.

Kome je namenjena

Profesionalna orijentacija preporučuje se onima koji: