Hospitalizacija je podjednako stresna i za dete i za roditelje, a može se ublažiti ako na vreme porazgovarate i pripremite ga za sve što ga očekuje

Svaki roditelj ima samo jednu želju: da mu dete bude zdravo. Međutim, ponekad je lečenje u bolnici neminovno, što je uvek stresno, bilo da je u pitanju bezazlen zahvat bilo komplikovanija intervencija. Mnogi roditelji ne kažu detetu da će ići u bolnicu plašeći se da će ga to unapred istraumirati. Međutim, deca se više uplaše kada odlazak u medicinsku ustanovu dožive kao neprijatno iznenađenje. Zato je važno na vreme pripremiti dete za ono što ga čeka i na razumljiv način mu objasniti zašto tamo ide. Istraživanja su pokazala da razgovor s detetom znatno olakšava celokupnu situaciju, povećava njegovu spremnost na saradnju s bolničkim osobljem, smanjuje strah i verovatnoću od dodatnih komplikacija, a koristi i oporavku. Naravno, priprema deteta zavisi od uzrasta, kao i od toga da li je odlazak u bolnicu planiran ili iznenadan.

Zakazani odlazak

Kada je u pitanju unapred planirano lečenje, psiholozi savetuju da nedelju dana ranije počnete razgovor s detetom. Objasnite mu da je bolnica mesto gde se ljudi leče da bi im bilo bolje i da bi ozdravili. Posle nekih intervencija moguć je odlazak kući istog dana, ali postoje i situacije kada će dete tamo morati da ostane duže. Ako ne znate koliko dugo će morati da leži, nemojte ga lagati jer to može izazvati razočaranje, u slučaju da se lečenje produži. Najbolje je da mu iskreno kažete da ne znate, ali da ćete biti uz njega i da ćete ga obavestiti čim saznate detalje.

Ako nikada niste vodili dete u bolnicu čak ni u posetu, opišite mu kako izgleda ta ustanova, kažite mu da će tamo upoznati i neke drugare s kojima će deliti sobu i da će lekari i medicinske sestre lepo brinuti o njemu. Ispričajte mu što jednostavnije i slikovitije koje će sve preglede morati da prođe. Mnoge procedure su bolne, stoga ga nemojte lagati da neće osetiti ništa, jer će se dete više plašiti onog neočekivanog i iznenadnog, a može i izgubiti poverenje u vas jer ste ga lagali. Zajedno se prisetite nekih lepih trenutaka na koje bi moglo da pomisli ne bi li skrenulo pažnju s bola. Ako pak ne znate kako izgleda neki medicinski postupak ili zahvat, popričajte s lekarom. Deca se često boje doktora, stoga nastojte da što više smanjite taj strah tako što ćete „čiku u belom mantilu” predstaviti kao osobu kojoj može potpuno da veruje i kojoj uvek može da se obrati za pomoć. Predložite mu da bude doktor svojim igračkama, da ih pazi i leči. Kroz to učenje uloga dete će shvatiti da nema razloga da se plaši.

Bitno je da se oseća sigurno

Pre nego što dovedete dete u bolnicu, važno je da razgovarate o posetama, jer možda nećete moći da budete sve vreme s njim, već samo za vreme poseta. Pričajte mu šta se dešava kod kuće, u vrtiću ili u školi, jer to smanjuje osećaj usamljenosti i isključenosti iz svakodnevnog života. Prenesite mu pozdrave od drugara, nastavnika, rođaka i komšija, biće mu drago što misle na njega i žele mu brz oporavak. Čak i ako dete plače svaki put kada treba da krenete kući, to nije razlog da ne dolazite svakodnevno. Tuga pri rastanku je normalna i daleko manje bolna od osećaja napuštenosti i usamljenosti zbog eventualnog nedolaska. Kada je vreme da krenete kući, ne odugovlačite s pozdravljanjem i obavezno recite da dolazite i sutra. Iako vam trenutno ne izgleda tako, dete će se brzo smiriti.

Neplanirani odlazak

Kada je odlazak u bolnicu iznenadan, nemate mnogo vremena za pripremu, ali bi detetu ipak trebalo objasniti zašto mora u bolnicu. Dozvolite mu da vas pita sve što želi, da se požali i izrazi svoje strahove.

Da mu bolnica ne bude strašna

Za vreme boravka u bolnici detetu može biti dosadno i monotono, a čest je osećaj usamljenosti ako nema svoje omiljene igračke. Zato mu dozvolite da neke ponese sa sobom, a zajednički spakujte i slikovnice, knjižice, bojanke, flomastere da bi mu kroz zabavu brže prošlo vreme. Takođe, dete će se bolje osećati kada je okruženo poznatim stvarima.
dete-deca-lekar-pacijent.jpg
Thinkstock 


Pripremila Vanja Ostojić

Povratak kući

Kada dete izađe iz bolnice, potrebne su mu dodatne pažnja i posvećenost. Ako je dete dosta propatilo, roditeljima je često žao da ga grde ili kritikuju zbog nečeg lošeg što je uradilo, pa mu suviše povlađuju i zaboravljaju na ranije postavljene granice i pravila. Vodite računa o tome jer preterano popuštanje, pod izgovorom da je dete bilo bolesno, lako može otežati ponovno uključivanje u svakodnevicu, a dugoročno doneti smetnje u ponašanju. Hrabrite dete da priča o svom iskustvu, da izrazi svoja osećanja kroz razgovor, igru ili crtanje. Kod neke dece mogu se pojaviti pojačan strah pre spavanja, noćne more, pojačana razdražljivost, a u ponekim slučajevima i noćno mokrenje, sisanje palca i nepravilan govor. Dete u stvari traži vašu pažnju. Ove promene su obično prolaznog karaktera, ali ako ne nestanu spontano, potrebno je da potražite stručnu pomoć.