Tri nivoa preventive za dug i zdrav život

Godine sa sobom nose brojne zdravstvene promene – one koje se vide na telu, ali i one koje se manifestuju unutar njega. Na mnoge ne možemo da utičemo, najpre zbog postojanja genetskog faktora, ali i nekih okolnosti. Međutim, na veći deo njih, verovali ili ne, i te kako možemo uticati, i to putem odgovarajućeg stila života. Lekari će vam reći da to podrazumeva preventivu i neće vas slagati ako vam kažu da tako možete sprečiti mnoga oboljenja, pa čak i ona najopasnija.

Jasno je da su osobe starijeg životnog doba izloženije mnogim bolestima i to zbog uticaja niza faktora. Pre svega, reč je o prirodnom slabljenju imunog sistema, manjoj fizičkoj aktivnosti, pa samim tim i pojavi problema na mišićima, kostima i unutrašnjim organima, kao i o uticaju pojedinih lekova. I pored toga, lekari su složni u stavu da se većina teških zdravstvenih stanja, bez obzira na te faktore, može preventirati na odgovarajući način. To podrazumeva zdrav način života: dijeta, fizička aktivnost u odgovarajućoj meri kao i prestanak rizičnog ponašanja koje može dovesti do određenih zdravstvenih tegoba. Poslednju činjenicu je posebno važno shvatiti ozbiljno jer najnovija istraživanja pokazuju da je čak 40 odsto smrtnih slučajeva osoba starijeg životnog doba u svetu izazvano nekom infekcijom.

Preventiva se može podeliti u tri faze, u zavisnosti od godina, postojanja nekih bolesti, lekova koji se koriste, i slično.

1 nivo prevencije

Najvažnije je preduzeti sve mere koje mogu pomoći osobi starijeg životnog doba (iznad 60 godina) da ne oboli od neke bolesti. Prva faza prevencije zato podrazumeva promenu stila života, ali je važno imati na umu da osobe s nekim oboljenjem obavezno moraju da se konsultuju s lekarom. Preventiva je znatno jeftiniji i lakši način borbe protiv bolesti, nego korišćenje lekova, odlazak na različite vrste terapije i slično.

Obavezna fizička aktivnost Na ovaj način sprečava se pojava oboljenja poput dijabetasa, kardiovaskularnih bolesti, depresije i gojaznosti. Za ljude starije od 65 godina dovoljno fizičke aktivnosti znači i pola sata šetnje dnevno, a ukoliko žele da se bave nečim drugim što podrazumeva fizičko zamaranje, neophodno je da se konsultuju sa stručnim licem

Ostavljanje cigareta

Brojna istraživanja potvrdila su da je pušenje jedan od glavnih uzroka pojave najtežih oboljenja kod osoba oba pola, poput različitih oštećenja pluća, narušavanja cirkulacije i pojave kancera. Prestanak pušenja, u bilo kom dobu značajno smanjuje rizik od tih bolesti (u te svrhe mogu se koristiti flasteri, tablete, savetovalište, razgovor s ljudima koji su uspeli da ostave cigarete i sl).

Pravilna ishrana

Redukovanje namirnica lošeg kvaliteta i više voća, povrća i ribe, može znatno doprineti zdravlju celokupnog organizma. Preporučuju se namirnice bogate omega 3 masnim kiselinama, sojino ulje, koštunjavo voće, nemasno meso poput ćuretine i piletine, dok se starijima od 51 godine savetuje više mleka, jogurta i sira, jer se s godinama povećava potreba tela za kalcijumom.

Vakcinacija

Godine i upotreba različitih medikamenata vremenom znatno slabe imuni sistem, zbog čega su stariji podložniji različitim infekcijama.

→ Grip Da bi se zaštitile od gripa, osobama starijim od 60 godina preporučuje se da se vakcinišu protiv tog virusa u periodu od septembra do novembra. Vakcinaciju bi trebalo da izbegavaju samo oni koji su alergični na neki sastojak iz vakcine ili na jaja.

→ Pneumonija Svi odrasli ljudi stariji od 65 godina trebalo bi da prime vakcinu protiv zapaljenja pluća. Oni koji su je primili pre 65. godine, a nisu je obnavljali poslednjih pet godina, trebalo bi da to ponovo učine.

→ Difterija i tetanus Odrasli koji nikada nisu primili vakcine protiv ovih oboljenja trebalo bi da dobiju dve doze u razmaku od jednog-dva meseca, dok se treća dobija posle 6-12 meseci. Ne bi trebalo da se vakcinišu samo oni koji su skloni alergijskim reakcijama.

Redovna kontrola kod zubara

Na ovaj način sprečava se pojava mnogih infekcija, kako oralnih tako i disajnih. Mnoga istraživanja su pokazala da pojedine bakterije iz usta mogu da izazovu ozbiljne srčane probleme, pa čak i kancer, zbog čega je oralna higijena od presudne važnosti.

Izbegavanje povreda

Neophodno je smanjiti svako rizično ponašanje koje podrazumeva mogućnost fizičkog povređivanja. To se posebno odnosi na starije od 65 godina, čija pokretljivost postepeno postaje ograničenija, a lečenje povreda daleko komplikovanije.

2 nivo prevencije

Odnosi se na mogućnost uočavanja prvih simptoma nekih od najtežih oboljenja, jer se u početnim fazama ona mnogo lakše pobeđuju.

Rak prostate

Reč je o bolesti koja je vodeći uzročnik smrtnosti kod muškaraca starijih od 75 godina. Zato je važno da posle 65. godine redovno idu na kontrolu kod urologa.

Rak dojke

Ženama starijim od 55 godina preporučuje se redovna kontrola dojki (samopregled ili pregled kod lekara), kao i mamografski pregled na svakih godinu dana ili jednom u tri godine, zavisno od doba i preporuke lekara.

Rak debelog creva

Osobe koje pripadaju rizičnoj grupi, uključujući i one sa genetskim predispozicijama, koje su u porodici imali slučajeve obolevanja, trebalo bi da u starijem životnom dobu jednom godišnje nose stolicu na pregled i obave analizu krvi. U konsultaciji s lekarom, preporučuje se i kolonoskopija.

Rak grlića materice

Papa-test preporučuje se ženama do 65. godine redovno, dok kod starijih nije obavezan tako često (osim u slučaju da nikad ranije nije rađen).

Dijabetes

U rizičnoj grupi su ljudi koji u porodici imaju obolele od dijabetesa, kao i oni koje muči višak kilograma. Neophodno je, u zavisnosti od preporuke lekara, proveravati nivo šećera u krvi i urin.  Kardiovaskularne bolesti Faktori poput pušenja, visokog krvnog pritiska i holesterola imaju značajnu ulogu u nastanku srčanih problema. Preporučuje se provera rada srca pomoću EKG-a, ali pošto on ne može da ukaže na sve probleme, lekar će odrediti i druge testove.

Depresija

Vrlo uobičajena bolest kod starijih od 65 godina, a njeno postojanje može se utvrditi jednostavnim testiranjem.

Demencija

Može biti posledica Alchajmerove ili neke druge bolesti. Njeno napredovanje može se zaustaviti ili usporiti u značajnoj meri ukoliko se simptomi prepoznaju blagovremeno.