Degenerativne promene na zglobu koji drži celo telo veoma su česte kod starijih ljudi, pa je važno da se jave ortopedu čim osete bol u preponi, uz otežane pokrete

Kukovi su jedan od najvažnijih delova skeleta bez kojih ne bismo mogli da zamislimo normalno stajanje, uspravno držanje tela, hodanje, trčanje. Oni su pod stalnim pritiskom gotovo celokupne telesne mase i upravo zbog toga bilo kakav problem na njima izaziva osećaj nemoći i brojne teškoće.

Snažan bol

S godinama, kod pripadnika oba pola nastaju degenerativne promene na jednom ili oba kuka, koje se uglavnom odnose na propadanje hrskavice. Kuk vremenom gubi pokretljivost, a kosti od koji se sastoji naležu direktno jedna na drugu, taru se i stvaraju nesnosan bol. On povremeno može da jenjava, međutim, to se uglavnom odnosi na početnu fazu oboljenja poznatog pod nazivom artroza kuka.

kuk-operacija-kuka.jpg
Shutterstock 

Starost i gojaznost uzrok artroze

Dr Zoran Baščarević, direktor Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“, ističe da su prvi simptomi tog teškog stanja bol u preponi i ograničena pokretljivost zgloba, a da vremenom, ukoliko se problem blagovremeno ne reši, mogu nastati i kontraktura (oduzetost) i potpuna nemogućnost pokretanja zgloba.– Artroza kuka pre svega pogađa ljude u starijem životnom dobu, ali je česta i kod gojaznih osoba, kao i kod onih kod kojih postoje neki metabolički poremećaji ili urođene i razvojne bolesti. Bolest najčešče nastaje u kombinaciji biomehaničkih, genetskih i razvojnih faktora, pa njena prevencija u klasičnom smislu nije moguća. Međutim, moguće je usporiti napredovanje oboljenja redukcijom telesne mase i umerenom fizičkom aktivnošću – naglašava dr Baščarević.Svaki pacijent, čim oseti prve simptome oboljenja, trebalo bi da se javi ortopedu i konsultuje se s njim o vrsti terapije i, ukoliko stadijum oboljenja to podrazumeva, o eventualnoj zameni prirodnog kuka veštačkim.– Treba znati da se bilo koje degenerativne promene na zglobovima ne mogu u potpunosti izlečiti, ali se svakako mogu držati pod kontrolom i ublažiti, a njihovo napredovanje usporiti. Zbog toga je od izuzetne važnosti na vreme se javiti specijalisti, jer u poodmaklim stadijumima oboljenja, kada bol postane nepodnošljiv i pacijent izgubi moć kretanja ili mu jedna noga postane kraća, čekanje na operaciju ugradnje veštačkog kuka izgleda kao večnost – kaže naš sagovornik.

deka-starost-trece-doba.jpg
Shutterstock 

Lista čekanja

Poznate su dugačke liste čekanja na ugradnju veštačkog kuka u našoj zemlji. Prema rečima dr Baščarevića, pacijenti sa artrozom kojima je neophodna operacija, na novi kuk čekaju oko godinu dana.– Postoje tri vrste veštačkih kukova koji se ugrađuju pacijentima. U zavisnosti od životnog doba, na njih se čeka od nešto više od godinu dana do samo tri meseca. Tako je ukupno vreme otpilike 12 meseci, kada se sve uzme u obzir, što znači da ne odskačemo od ostalih zemalja u regionu, pa ni od razvijenih država Evrope – istuče dr Baščarević.Ukoliko se nakon ugradnje endoproteze kuka vrate bol i ograničena pokretljivost u operisanom zglobu, treba se javiti nadležnom ortopedu radi eventualne nove intervencije.

Godine pacijenta i vrsta kuka

Vrsta ugrađenog kuka zavisi od godina pacijenta, a razlikuje se po načinu vezivanja za kost:- bescementni su uglavnom namenjeni pacijentima do 65 godina (čekanje na operaciju od godinu do godinu i po dana)- hibridni se ugrađuju pacijentima između 65. i 75. godine (čekanje na ugradnju oko godinu dana)- cementni se preporučuju pacijentima starijim od 75 godina (vreme čekanja na operaciju oko tri meseca, što je najkraće u Evropi).

Na nogama odmah posle operacije

Mnogi ljudi veruju da posto - perativni period traje dugo i da podrazumeva mirovanje ili ležanje, ali upravo je suprotno. – U postoperativnom periodu cilj je što brže osposobiti pacijenta za hod i druge uobičajene aktivnosti. Rehabilitacija počinje hodanjem s pomagalom, koje se odbacuje čim se pacijent oseti sposobnim da hoda sam, što varira od nekoliko dana do nekoliko nedelja, a oslonac na operisanu nogu dozvoljen je odmah – naglašava dr Baščarević.

Proteza istog kvaliteta kao i u Nemačkoj, Francuskoj...

Direktor Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“ Zoran Baščarević ističe da Srbija trenutno raspolaže najboljim veštačkim zglobovima kuka i kolena koji se mogu nabaviti na tržištu. – To su zglobovi koje dobijaju i pacijenti i u Nemačkoj, Francuskoj i svim ostalim razvijenim državama. Naporno smo radili na tome da dobijemo najbolje za naše pacijente, ali i da smanjimo vreme čekanja na operaciju – naglašava naš sagovornik.

Tekst: Tamara Marić